Mada se to zbog nesrećne savremene istorije sve češće zaboravlja, Srbi
su oduvek bili ponosan ratnički narod. U vreme kada smo sebe smatrali svetim,
izabranim narodom i potomcima vuka, uprkos svim gubicima koje ratovi neminovno
donose, iz svake bitke izlazili smo bogatiji za mnoštvo velikih junaka, ojačanu
veru u sebe i osećaj dubokog pripadanja. U vreme kada drugi u naše ime mole da
postanemo još jedna zvezdica na tuđoj zastavi, dobro je podsetiti se onoga što
smo bili i što i dalje negde duboko jesmo.
Kult vuka
Kult vuka ima duboke korene u istoriji i mitologiji kako srpskog, tako i
drugih slovenskih naroda. Snažno je vezan za dva božanstva: Dažboga i Horza.
Dažbog je jedan od najznačajnijih slovenskih bogova; bog Sunca, kiše i
podzemnog sveta i zaštitnik rudara, a ujedno, prema nekim navodima, i
rodonačelnik Slovena. U ljudskom obliku, on se prikazuje kao hromi starac koji
dolazi među ljude kako bi im pomogao i zaštitio ih. U životinjskom obliku,
Dažbog se javlja kao hromi beli vuk. Karakteristike ovog vuka nisu slučajne i
imaju jasnu simboliku.
Hromost je posledica povezanosti sa Mesecom, koji se većinu vremena
javlja kao nepotpun, dok prolazi kroz svoje faze, te se ta nepotpunost kod vuka
odslikava u pomenutom nedostatku. Kako se smenjuju faze meseca, tako se menja i
moć vuka, koja je na svom vrhuncu u periodu opadajućeg meseca.
Bela boja vezuje se za pripadanje Dažboga podzemnom svetu, jer se u
evropskom folkloru bića koja obitavaju u podzemlju u najvećem broju slučajeva
prikazuju kao odevena u belo.
Mit o Dažbogu uključuje i segment o sinu Dažboga i Morane, Vanu, od
koga, prema predanju, Srbi vode poreklo. Kako bi se osvetila Dažbogu, Morana je
oslepela svog sina, za šta je Dažbog strogo kažnjava. Nepokolebljiva u svojoj
osveti, ona baca kletvu na Vana, nakon čega on postaje vuk i ostaje u tom
obličju sve dok ga sestra Poljelja sedam godina kasnije ne spasi i pomogne mu
da povrati svoj ljudski oblik. Odavde velikim delom potiče uverenje Srba da su
potomci vukova, uverenje koje je vidiljivo u brojnim običajima našeg naroda.
Kada je reč o Horzu, on je bog Meseca i jutarnjeg sunca, te je i njegova
veza sa vukom sasvim jasna. Kako je Horz bog Meseca, a samim tim i noći, i
snaga vuka je najveća u tom delu dana.
Veza između Meseca i vuka prisutna je i u verovanju u postojanje
vukodlaka, koje je kod slovenskih naroda vladalo mnogo pre nego što je
pretočeno u priče i holivudske filmove.
Nakon dolaska hrišćanstva, kult vuka ne gubi na svom značaju. Jedan od
najvećih naših svetitelja, Sveti Sava, zaštitnik je vukova i smatra se njihovim
pastirom, što je zabeleženo i u našim narodnim pripovetkama.
Svedočanstvo o značaju vukova danas jesu i često ime Vuk i brojna
prezimena izvedena od ove reči.
( slika preuzeta sa www.pinters.com, video preuzet sa www.youtube.com (Van- Vuk)
No comments:
Post a Comment