NOVOGODIŠNJA NAGRADNA IGRA ( Drina Steinberg Publishing House)

Mali palac

Koleginica sa fakulteta zamolila me da joj pošaljem knjige po rođaku Goranu, koji je u prolazu kroz Loznicu. Dogovaramo se da se nađemo na kafi. Nije ga bilo teško primetiti: ima preko 30 godina, frizuru kao da je izašao iz Zabele, nosi majicu sa ogromnim printom i drečave patike. Stvarno ne razumem zašto bi neko stariji od 15 godina nosio drečave patike van treninga. Naručujemo kafu, ja vadim knjige na sto. Gleda ih oprezno...

(Nastavak je zapravo dijalog koji sam vodila sa njim. Malo skraćen, jer nisam baš zapamtila ceo tok razgovora.)

                        -       A, ti pišeš?

-       Pa da.

-       O čemu?

-       O Slovenima.

-       Aa, o Srbima? Dobra ti je tema.

-       Ne o Srbima, o Slovenima.

-       Kapiram, kapiram, o nama.

-       Da, o svima nama.

-       Znači o Jugoslovenima.

-     Ne samo o Jugoslovenima, o svim Slovenima… zapravo, ja pišem o slovenskim bogovima i mitologiji.

                 (smeje se i uzima knjige, razgleda ih i namršteno gleda stilizovan kolovrat)

                  -     Je l' ti ovo onaj Hitlerov znak?

-       Ne.

-       Kako nije? Meni ovo liči na kukasti krst.

-       To je kolovrat.

-       Kakav vrat?

-       Kolovrat, Svarogov simbol.

-       Ko je taj?

-       Vrhovni bog starih Slovena.

-       Je l' ti to hoćeš da kažeš da su Sloveni fašisti?

-       (fašisti???) Svakako da ne. Nacisti su samo iskoristili simbol

svastike. Jak je to simbol. Predstavlja… (otvara Miris nasleđa i baca pogled na prolog)

-       A, šta ti je ovo Rigen, Savezna Republika Nemačka? Je l' se tu dešava radnja?

-       Uglavnom.

-       Znači pišeš o nama, kako smo hitlerovci?

-       Molim?

-       Prvo ovaj znak fašista (fašista??) pa onda Nemačka.

-   Radnja je na Arkoni, zapravo. I to nije nacistički znak, kolovrat je zastupljen u mnogim starim religijama…

-       A, je l' ti se zato zove trilogija Arkona?

-       Pa da…

-       E, što baš Arkona? Što nisi smislila neko lepše ime?

-    Zato što se tako zove rt. Tu je bilo poslednje uporište starih Slovena… Tvrđava, hramovi…

-       Nikad ja nisam čuo za to, a idem stalno u Minhen.

-       Pa malo je ljudi čulo, nisam ni ja bila upoznata sa Rujancima i celom pričom u vezi sa Arkonom.

-       Ko su ti sad Rujanci?

-       Tako su zvali Slovene koji su živeli na Arkoni.

-       U Nemačkoj?

-       Da, u Nemačkoj.

-       Ahahaha, pa jeste, čitao sam negde da su Nemci poreklom Srbi.

-       To stvarno nije tačno.

-       Ako nije tačno, što pišeš o Srbima i tim Slovenima da su živeli u Nemačkoj?

-       Zato što su Sloveni zaista živeli tu. Baltički Sloveni.

-       Nikad čuo.

-       Tako su zvali one koji su živeli pored Baltičkog mora.

-       Šta te briga za njih! Što pišeš o njima? Trebala si samo da pišeš o nama.

-       Zato što sam Slovenka, volim svoje poreklo i poštujem sve slovenske narode.

-       Pa jest, nas i Rusa 300 miliona.

-       Haha, ima nas mnogo više, nisu samo Rusi Sloveni.

-       Jaa, bivša Juga osim Hrvata i Belorusija i onda Rusija, baš nas ima puno.

-     I Ukrajinci i Poljaci i Česi i Slovaci i Bugari i Rusini i Hrvati i svakako Lužički Srbi...

-       Hahahaha, kakve veze Česi i Poljaci imaju sa nama?

-       Je l' ti to mene zajebavaš?

-       Jok, što?

-       Kako pitaš tako nešto? Pa šta su oni?

-       Pa pre će biti da su Nemci?!

-       Nemci? Kao Germani?

-       Ženo, ne znam da l' su Germani, ali oni su katolici, ne mogu biti Sloveni!

-     Veroispovest nema veze sa poreklom. Sloveni su i pravoslavci i katolici i protestanti i muslimani.

-       Muslimani? 'Oćeš ti meni da kažeš da neko ko se klanja a ne krsti ima isto poreklo kao ja i ti?

-       Pa da, čoveče, nove religije su nastale mnogo kasnije. 

-       Kakvi su to Sloveni poturice i katolici? Bio sam ja više puta u Pragu i u Poljskoj i kažem ti, nisu oni naši, više su oni Nemci. Pa koriste latinicu! Nisu kô braća pravoslavci.

-       Jesi išao u Grčku na more?

-       Samo tamo idem. Tamo mi je kô kod kuće.

-       Je l' razumeš Grke kad pričaju?

-       Jok, naučio sam ela i elo, a ionako svi pričaju srp...

-       A, kad si bio u Pragu il' Varšavi, jesi uspevao da razumeš neke reči?

-       Ono jesam… kô da pričaju neki čudan srpski, kô Slovenci.

-       I ruski uglavnom razumeš?

-       Pa kad pišu ćirilicom kô mi.

-       A, Hrvati, oni ne pišu ćirilicom, a razumeš ih sve?

-       Normalno da razumem, sem one njihove nove reči što izmišljaju.

-       Znači kad odeš u pravoslavnu Grčku ti ne razumeš ni reč?

                        (zamišljeno čkilji)

-       A kad odeš u katoličku Poljsku, razumeš neke reči.

-     I sad ti meni hoćeš da kažeš da ja treba više da volim jednog Čeha, nego brata Grka?

-       Ne, hoću da ti kažem da vodiš isto poreklo kao jedan Zapadni Sloven, svi smo mi potekli od Praslovena. Tako da treba da poštuješ sve Slovene bez obzira na veru.

-    Sestro, da ja tebi kažem nešto, batali ti to tvoje pisanje. Koga još interesuju ti Prasloveni i poreklo...

-     Zar nije lepo da znaš poreklo svoje krvi? Da znaš da potičeš od jednog od najstarijih naroda? Kako da te poštuju drugi, ako se odričeš svojih korena i tradicije?

                        (ćuti, uzima opet knjige i lista ih)

-       I ti sad nama ovde pišeš o tome kako smo svi mi jedno.

-      Pa, provlačim tu priču. Purpur, glavni lik, u sebi ima krv svih grupa Slovena. Mada, ja pišem o slovenskoj mitologiji, o našim bogovima, mitovima, običajima, samo na jedan drugačiji način.

-       Ti pišeš o tome da smo mi pagani.

-       Pa bili smo. Iako ne volim tu reč.

-       Znači divljaci.

-       Nismo bili divljaci, samo smo bili mnogobošci. Vidi, u mojim knjigama, slovenski bogovi su prisutni u realnom vremenu…

-       Jes' ti neki sektaš?

-       Svakako da nisam. Zašto to misliš?

-       Pa pišeš da su neki bogovi realni. Pišeš protiv crkve.

-       Čoveče, ja pišem fantaziju. Ne pišem protiv crkve, samo hoću da na jednostavniji način približim rodnu veru ljudima.

-       Rodnu veru? Paganizam. Šta će nam to?

-  Da znamo ko smo bili i pre 2000 godina. Zato što je naša mitologija zanimljiva... Vidi, je l' znaš ko je Zevs?

-       Normalno.

-       A ko je Perun?

-       Paganski bog.

-       A znaš li ko je Afrodita, Apolon?

-       Znam bre, grčki bogovi.

-       A  znaš li ko je Tor, Loki?

-       Ahahaha, pa gledam ja Osvetnike, kako da ne znam ko je Tor.

-       Pa je l' u Osvetnicima pričaju protiv crkve, pošto su stavili Tora u realno vreme?

-       Ne…

-       A, znaš li ko je Lada, ko je Svetovid, ko je Dajbog?

-       Neki tvoji bogovi sigurno.

-       Znači znaš grčku mitologiju i nordijsku, a ne znaš svoju?

-       Pa nema filmova o njima.

-       E, o tome ti pričam, moja knjiga nije film, ali je moderna priča.

                        ( vrti glavom)

                  -    I šta sad rade ti bogovi kod tebe? Je l' se bore?

-       Između ostalog se i  bore ...

-       Ko se bori?

-       Bogovi Java protiv bogova Nava.

-       Šta ti je to?

-       U Javu su dobri, a u Navu su loši.

-       I imaju ono kao moći, magiju, koplja?

-       Pa da…

                       ( počinje da se smeje glasno)

                  -    Znači to je nešto kao Gospodari prstenova.

-       Ne, ne pišem epsku fantastiku.

-       Pa ako se bore riteri (riteri???) i čarobnjaci.

-       Nije sve epska fantastika. Postoje razni podžanrovi.

-       Dobro je da nije kô prstenovi, to je ionako dosadno. E, sestro, šta sve čuh od tebe, dobro se ismejah. I moja Ljilja dala pare za ovo?! Blago tebi kad imaš toliko vremena da piskaraš o nečemu što nikog ne interesuje. Poslušaj ti mene i piši neku erotiku, to narod voli.

 -       O, pa ima kod mene toga.

                         (oduševljeno kolači oči i opet uzima knjige)

                   -   Imaš seks?

 -      Aha…

                       (počinje pažljivije da preleće po stranicama)

-       Pravi?

-       Pravi.

-       Kô 50 nijansi?

-       Ne baš tako, ali ga ima.

-       Ko ga ima? (kezi se)

-       Purpur i Liraj.

-       Ko je Liraj?

-       On je zapravo slovenski bog rata i proleća. Jarilo.

-       Jarilo?

-       Da.

-       Zar nisi mogla da mu smisliš neko lepše ime, a ne jarac?

-       Nisam ga ja smislila, tako su ga Sloveni zvali. Jar znači bes, srdžba, a on je ipak bog rata…

-       Svejedno je bezveze, trebala si da smisliš nešto kô Tor il' Zevs (i dalje pažljivo lista obe knjige). I ne čudi me što nikog ne interesuju Sloveni kad imaju tako glupa imena.

                  -     Znaš, zapravo, pogrešila sam…

-       Šta si pogrešila?

-       Ti ustvari nisi Sloven (ustajem od stola). Moram da idem.

-       Čekaj bre, kako sad nisam Sloven?

-       Pa Sloveni nemaju tako mali…

                        (hoću da kažem mozak, ali njegov izraz lica mi govori da očekuje opasku na

                         nešto drugo)

-       Mali šta?!

-       Palac!

(Začuđeno gleda u svoje šake)

                  -    Ozbiljno?

-       Najozbiljnije.

-       Pa šta sam onda ja?

                  (budala!!!)

-       Ne znam, nisam genetičar, ukucaj na Guglu „mali palac“.

    Ostavljam ga da iščitava rezultate na Guglu. Smejem se u sebi jer znam šta će mu izaći.
    Note to self: Ne pokušavaj više da objašnjavaš ljudima o čemu pišeš. Ko razume shvatiće.

    * slika preuzeta sa www. s-media.com

Milosnice - nit mile, nit fine

Stvar je jasno vidljiva kô Beograd na vodi: nevidljivog demona Talasona, ( kompleksaša iz prošlog posta) smuvala je nevidljiva demonka milosnica, u današnje vreme poznata kao ona: nit lepa, nit pametna,  niti mila, al’ se zato praši kô sve kurtizane zajedno, nešto kô Soraja pre hirurga, znači kao leta iz starleta.

      Elem, u slovenskoj mitologiji postoji šarena plejada demona i mitskih bića, ali uglavnom svi oni imaju svoju tačnu profesiju i ne mešaju se u posao drugih. Zna se koga, na koji dan i gde će ubiti babica, vodenjak, čuma… dok milosnice, njima je svejedno koga će i kad u crno zaviti, samo neka se o njima piše; što više zla naprave, pre će stići na naslovnicu Informera ili u rijaliti.

Gospoje milosnice isključivo nose ,,crno pa se ne vidi”, seju bolest gde god se pojave, a deluju ili pojedinačno ili u grupama. Svakako, smrtnost od njihove zaraze je veća tamo gde su harale, tj, grupno cevčile Red Bul i votku.

            Fora sa ovim mitskim bićima je ta da su one baš bljak, ono baš, baš fuj,  ljudi su ih oduvek izbegavali, prvo zbog zaraze, drugo jer nisu bile prijatane za oko.  One su toliko mučne, da ih nisu ni spominjali imenom. Ali ne s rispektom i strahom, kao onog čije ime ne sme da se spomene, nego više tipa, ignorišemo ih maksimalno, ne šerujemo priče o njima, ne ostavljamo komentare na njihove postove i tako ih nerviramo makimalno.

            E sad, nastojanje ljudi da se prema njima ophode kao prema vazduhu, još više ih izluđuje, pa su delovanje vikendima i pokojim četvrtkom, proširile na sve dane u nedelji. Sačekaju nekog baju da se napije level, ne razlikujem balvan od žene, i uleću u svojoj plastičnoj odeći, odvlače ga i jbg, sutradan se fini  gospodin, ako ima sreće, probudi zaražen, ili, što je uglavnom slučaj, do jutra bude poprilično mrtav.

            Međutim, milosnica je ipak žena, a žena kô žena, uvek čezne za pažnjom i lepim stvarima, tako su se mudri Stari Sloveni dosetili kako ih obuzdati:

a) poklonima

b) komplimentima

Malo neki parfemčić, heklane čizmice,  pozivnica za rođendan pevaljkine ćerke, na to sve joj prospete onu foru ,,ko je u tvojoj porodici lopov pa je ukrao sve zvezde sa neba i stavio ih u tvoje oči“ i milosnica je gotova, pečena, smejaće se svojim tankim, zlim usnama i treptati buljavim bezličnim okicama. (kao što rekoh nisu baš bistre, narodski rečeno, mnogo su brate glupe.)

Evo, recimo, Talasonova milosnica, ona je bila ono baš gadna i zla. Stalno željna pažnje i tuđih života, ceo život je uzimala od drugih i nije birala da l’ stvar, da l’ ljude, i normalno, ostavljala je gadnu zarazu za sobom. Talason joj je doskočio tako što ju je umilostivio mirišljavim sapunima, testerima iz fri šopa, a zatim je počeo da joj se obraća sa Lepa. I to je bilo dovoljno da ova popusti i tada je verovatno nastao onaj izraz: našla krpa zakrpu…

         Ali to je sve slučaj kad milosnica deluje sama, međutim, kad haraju u grupi, protiv njih se preduzimaju ozbiljnije mere.

,,Naime, ukoliko bi se pretpostavljalo da će uskoro doći neka bolest ili je već počela neka epidemija, na raskrsnicama i ulazima u selo ložile bi se vatre. Verovalo se da se time može sprečiti ulazak bolesti u selo. Na određenim mestima bi se delili hrana i piće, a organizovala bi se i neka vrsta svečanosti sa muzikom i igrom. Takvi obredi zvali su se ili tetke (tejke) ili Baba Kalja i obavljali bi se kad nastane pomor ili kad u okolini dođe do pomora, pa seljani krenu da sumnjaju da će se pomor proširiti i na njihovo selo.”*

        U današnje vreme, te vatre su one baklje ispred splavova i dodatno nabildovano obezbeđenje ispred ulaza u fensi klubove. Jer kome još treba horda milosnica koja dahće za vratom onima iz VIP separea, ili, ne do ti Bog, da se takva grupa pojavi na fotografijama ,,grad noću”?

* preuzeto sa http://www.starisloveni.com/

** Gif preuzet sa http://www.bustle.com/