Milosnice - nit mile, nit fine

Stvar je jasno vidljiva kô Beograd na vodi: nevidljivog demona Talasona, ( kompleksaša iz prošlog posta) smuvala je nevidljiva demonka milosnica, u današnje vreme poznata kao ona: nit lepa, nit pametna,  niti mila, al’ se zato praši kô sve kurtizane zajedno, nešto kô Soraja pre hirurga, znači kao leta iz starleta.

      Elem, u slovenskoj mitologiji postoji šarena plejada demona i mitskih bića, ali uglavnom svi oni imaju svoju tačnu profesiju i ne mešaju se u posao drugih. Zna se koga, na koji dan i gde će ubiti babica, vodenjak, čuma… dok milosnice, njima je svejedno koga će i kad u crno zaviti, samo neka se o njima piše; što više zla naprave, pre će stići na naslovnicu Informera ili u rijaliti.

Gospoje milosnice isključivo nose ,,crno pa se ne vidi”, seju bolest gde god se pojave, a deluju ili pojedinačno ili u grupama. Svakako, smrtnost od njihove zaraze je veća tamo gde su harale, tj, grupno cevčile Red Bul i votku.

            Fora sa ovim mitskim bićima je ta da su one baš bljak, ono baš, baš fuj,  ljudi su ih oduvek izbegavali, prvo zbog zaraze, drugo jer nisu bile prijatane za oko.  One su toliko mučne, da ih nisu ni spominjali imenom. Ali ne s rispektom i strahom, kao onog čije ime ne sme da se spomene, nego više tipa, ignorišemo ih maksimalno, ne šerujemo priče o njima, ne ostavljamo komentare na njihove postove i tako ih nerviramo makimalno.

            E sad, nastojanje ljudi da se prema njima ophode kao prema vazduhu, još više ih izluđuje, pa su delovanje vikendima i pokojim četvrtkom, proširile na sve dane u nedelji. Sačekaju nekog baju da se napije level, ne razlikujem balvan od žene, i uleću u svojoj plastičnoj odeći, odvlače ga i jbg, sutradan se fini  gospodin, ako ima sreće, probudi zaražen, ili, što je uglavnom slučaj, do jutra bude poprilično mrtav.

            Međutim, milosnica je ipak žena, a žena kô žena, uvek čezne za pažnjom i lepim stvarima, tako su se mudri Stari Sloveni dosetili kako ih obuzdati:

a) poklonima

b) komplimentima

Malo neki parfemčić, heklane čizmice,  pozivnica za rođendan pevaljkine ćerke, na to sve joj prospete onu foru ,,ko je u tvojoj porodici lopov pa je ukrao sve zvezde sa neba i stavio ih u tvoje oči“ i milosnica je gotova, pečena, smejaće se svojim tankim, zlim usnama i treptati buljavim bezličnim okicama. (kao što rekoh nisu baš bistre, narodski rečeno, mnogo su brate glupe.)

Evo, recimo, Talasonova milosnica, ona je bila ono baš gadna i zla. Stalno željna pažnje i tuđih života, ceo život je uzimala od drugih i nije birala da l’ stvar, da l’ ljude, i normalno, ostavljala je gadnu zarazu za sobom. Talason joj je doskočio tako što ju je umilostivio mirišljavim sapunima, testerima iz fri šopa, a zatim je počeo da joj se obraća sa Lepa. I to je bilo dovoljno da ova popusti i tada je verovatno nastao onaj izraz: našla krpa zakrpu…

         Ali to je sve slučaj kad milosnica deluje sama, međutim, kad haraju u grupi, protiv njih se preduzimaju ozbiljnije mere.

,,Naime, ukoliko bi se pretpostavljalo da će uskoro doći neka bolest ili je već počela neka epidemija, na raskrsnicama i ulazima u selo ložile bi se vatre. Verovalo se da se time može sprečiti ulazak bolesti u selo. Na određenim mestima bi se delili hrana i piće, a organizovala bi se i neka vrsta svečanosti sa muzikom i igrom. Takvi obredi zvali su se ili tetke (tejke) ili Baba Kalja i obavljali bi se kad nastane pomor ili kad u okolini dođe do pomora, pa seljani krenu da sumnjaju da će se pomor proširiti i na njihovo selo.”*

        U današnje vreme, te vatre su one baklje ispred splavova i dodatno nabildovano obezbeđenje ispred ulaza u fensi klubove. Jer kome još treba horda milosnica koja dahće za vratom onima iz VIP separea, ili, ne do ti Bog, da se takva grupa pojavi na fotografijama ,,grad noću”?

* preuzeto sa http://www.starisloveni.com/

** Gif preuzet sa http://www.bustle.com/ 

Talason - nit super, nit men

Kod Starih Slovena bogovi su podeljeni u dva tima: tim Jav (the good guys) i tim Nav (the bad guys), a za njih igraju razne vrste demona – standardne zloće – i polubožanska bića – uglavnom neke fine spodobe, više naklonjene bogovima nego ljudima, al' služe narodu. Što se kaže – ćute i trpe; ono, dokle god im bogovi daju posao, platu il' sendvič, ne bune se. Barem ne javno… revolucije lažnih profila na Tviteru se ne računaju.

I da… tu je i Talason.

Talason je inače domaći, kućni demon poreklom sa Balkana koji pati od nekog zajebanog oblika narcističkog poremećaja ličnosti. Jer iako ima svoju grupu, da ne kažem sortu kojoj pripada, gospodin kućni demončić ne želi da bude to što jeste. On bi, jelte, da bude nešto mnogo mnooogoo veće, veće i od kalifa mesto kalifa, veće i od Dara od Radojka, gospodin kućni demončić bi da bude bog.

Njemu nije bitno za koji tim će da igra, a bogme nije mu bitno ni za koji pol će da igra (ako me razumete), njemu je bitno da ima božansku člansku kartu da mu viri iz gornjeg džepa sakoa il' makar vizit kartu na kojoj će zlatnim krasnopisom biti ispisano:

mr dr inž. Talason zanimanje: BOG!

Dobro, znam, svi bi uvek da budu nešto veće no što jesu, i to je skroz kul, barem tako kažu motivacioni treneri, na kraju, ako je jedan loš glumac iz vestern filmova mogao da postane predsednik SAD-a, može i jedan Talsaon da postane baja iz Java/Nava. Pogotovo jer on svoju diplomu nije stekao preko noći, no se školovao na državnom fakultetu. Realno, i njegov CV je skroz okej:

Talason, diplomirani duh za zaštitu javnih građevina.

Opis posla: zaštita građevine i učestvovanje u izgradnji objekata.

Sad se vi pitate, fin posao, dobro plaćen, pogotovo u inostranstvu – pa koji je onda Talasonov problem?

Problem je u tome što on sebe smatra bitnijim i od arhitekte i od izvođača radova i samih zidara, ma i od klijenata.

On sebe vidi kao alfu i omegu projekta, pa mu opasno ide na nerve to što je potpuno nevidljiv ljudima, osim osobama koje su rođene u utorak, a one ga opet ne vide kao zgodnog, preplanulog macana, kako bi on voleo, nego ga vide kao tamno obličje il' senku (verovalo se da samo psi zapravo mogu da ga vide onakvim kakav jeste).

E, sad, uprkos toj njegovoj nevidljivosti, znalo se, čim se nešto zida, tu se petlja i Talason, sklon da svuda upliće svoje duge prste i šapuće kojekakve sulude ideje zidarima u uho.

,,Kada bi se nešto gradilo, zidari bi izmerili senku slučajnog prolaznika i tu meru uzidali u građevinu. Za tu priliku koristio bi se svilen konac, a osoba čija je senka bila uzidana umirala je u roku od 40 dana.“

I svakako, ko će još da gotivi tog nevidljivog demončića, kad se ne zna kome će život da upropasti? Zato su ljudi izbegavali objekte koji se zidaju, majke bi skrivale decu, starlete bi oblacile rolke, bogati klinci Instagrama vraćali bi se na planinu svojih roditelja il' bi tražili da ih pošalju u zatvor. Bolje i aps, nego da završiš kao Talasonova žrtva.

A, Talason… pa, jbg, on to ne vidi tako. On smatra da je ljudska žrtva zarad objekta sasvim okej.

Ipak, moram da priznam, dok sam listala literaturu o Talasonu, na trenutke mi ga je pomalo bilo žao. Ono, toliko učenja, toliko truda u teretani, toliko preskočenih večera zarad dobre linije, toliko para potrošenih da skupa odela, a niko živ ga ne vidi, osim onih rođenih utorkom,  što ga vide kao senku, i pasa, a on opet ljubitelj mačaka…

I na kraju, eto, tolika želja da ga svi vide i da mu se klanjaju dovela je do toga da u njegovoj demonskoj glavi nešto kvrcne, i sad pored toga što imamo domaćeg demona koji seje smrt po gradilištima imamo domaćeg demona koji seje smrt i tripuje da je bog.

Što je najluđe, taj tip spletkari level Maloprsti iz GoT-a, tako da me nimalo ne bi čudilo da ostvari svoj naum. Pogotovo sada, kada mu se posrećilo, pa ga je jedna Milosnica rođena na utorak videla kao macana, a ne kao bezličnu senku…