U kojoj kafani slaviš slavu?

Počela je sezona slava. Svi su krenuli u lov na idealne poklone za domaćine, zbog kojih će po povratku kući, pošto pojedu spremice, preći na dijete ili standardan obrok u rangu bolničke hrane, dok ne legne drugi deo plate ili uleti neki novogodišnji bonus.
Slava, koja kao i većina hrišćanskih običaja ima korene u staroslovenskim verovanjima i običajima, pretenduje da postane sve osim onog što treba da bude – porodični praznik. Dan kada se u krugu porodice i najbližih prijatelja  slavi zaštitnik kuće, prezimena, predaka i porekla krvi.
„Stari Sloveni veoma su držali do porodice i odnosa prema precima. Slava je tada, ali i danas, služila da se održi veza sa precima i poreklom. Slavljenjem, porodice su prenosile kulturno nasleđe sa pokoljenja na pokoljenje i čuvala se  svest o svom poreklu, a ono se protezalo unazad kroz pretke sve do Boga, od koga smo svi potekli.“
To je bio miran i srećan praznik, obeležavan skromno. I bilo po običajima Starih Slovena, ili kasnije hrišćanstva, ona nikako nije predstavljala svetkovinu karakterističnu po neumerenosti u svemu. Srbi, koji su u suštini najviše od svih Slovena sačuvali veliki deo starih običaja, uspeli su, nažalost, tokom vremena, pogotovo tokom poslednjih godina, da od jednog takvog intimnog i za porodicu važnog dana, naprave lakrdiju, gozbu, zbog koje domaćini neretko ulaze u dugove i posle koje se gosti bude u nečemu bliskom prvojanuarskom mamurluku.
Svakako da je normalno pojesti i popiti na slavi, doneti neki sitan poklon, pa i zapevati, ako je društvo veselo, sve je to normalno, ako je umereno. Problem nastaje usled toga što kod nas umerenost postoji samo ako treba nekom pomoći, kod svega ostalog ovaj pojam  kao da je tabu tema.
Zato sad po slavama imamo goste koji dolaze sa poklonima tipa „a od kuma televizor“, domaćice koje angažuju profesionalce da spreme 56 vrsta jela i salata. Domaćine koji pažljivo biraju vatromete i druge specijalne efekte kojima će tako oduvati pijane goste da će im zapravo taj svetlosno – zvučni spektakl  jedini i ostati u sećanju kad se ujutru probude. Broj gostiju, koji, jelte, sačinjavaju  SAMO oni najbliži, deluje kao da su pozvani FB prijatelji jedne prosečne tinejdžerke. Zbog toga tokom prvog dela dana njihova kuća deluje kao restoran brze hrane: sedi, popij, najedi se, oduševi i idi. Što veći broj postavljanja, to više mesto na top-listi izbora za slavu godine. Ipak, svi oni ostaju daleko iza onih koji su se po svom proseravanju izdigli iznad drugih domaćina. Onih koji suvereno vladaju sa svojih tronova kraljeva krsne slave iz kafane.
Slava  u kafani, sa orkestrom i dve pevačice, konobarima, garderobom, tetkom koja zapisuje ko je šta doneo, proslavlja se na način dostojan subote u nekoj kafani pored Ibarske magistrale. Svakako, potrudiće se domaćini i neće žaliti para da sve bude kako treba. I dekoracije objekta, stolova, izgled samog krsnog kolača, pa i sveće. Sve će to da bude nobl. Doći će i sveštenik, ako treba i dva sveštenika; ma dovešće i igumana samo da se dokaže i potvrdi kako se poštuje tradicija. Međutim, u jednom momentu, kad čarolija noblesa nestane, kad se melos Južnog vetra razmili čulima pijanih gostiju, zaboravlja se razlog tog svečanog okupljanja i sve počinje da liči na scenu iz filma „Od sumraka do svitanja“.
Zato, moj dragi domaćine, pre nego izabereš kafanu kako bi uzdigao svoju krsnu slavu na pijedestal gluposti, seti se da je ona sama po sebi, u malo drugačijem obliku, postojala hiljadama godina unazad i kao takva bila jedan od najvažnijih stubova društva. Dok se lupaš u grudi naručujući nacionalne pesme o Draži,  posle Sinana, kako bi dokazao koliki si ti patriota, Srbin, i nažalost Sloven, shvati da brukaš ne samo sebe i svoju porodicu, već i svoje prezime, svog sveca, svoje pretke, i na kraju, samog svog Boga.
I konačno, eto, brukaš i mene. Brukaš me jer imamo zajedničko poreklo na koje sam ja veoma ponosna, a ti si sve ono što ono ne predstavlja.  Zato te se ja odričem, moj domaćine iz kafane, zato što mi kaljaš veru, bilo ovu hrišćansku, pravoslavnu, bilo onu prvu -  rodnu, slovensku.

( slika preuzeta sa www.vukajlija.com)