Nekada davno, pre plastike, pre Seksa i grada, pre veštačkog tena i
pućenja u ogledalu, živele su žene prirodnog izgleda i što je još važnije, „prirodnog“
razuma. Bile su lepe, svaka na svoj način, sa jedinstvenim odlikama po kojima
su se razlikovale jedna od druge. Svakako, podneblje na kom su živele, davalo
im je određen zajednički pečat, nešto što bi na prvi pogled
otkrilo njihovo poreklo. Dok biste, recimo, ženu sa područja Latinske Amerike
prepoznali po raskošnim oblinama, Slovenku
biste prepoznali po jednostavnoj i čistoj lepoti. Upravo takva, prelepa i senzualna je Lada, staroslovenska boginja
leta, ljubavi i lepote.
Lada, ili Lado, kako je još zovu, nežna je
gracija, duge zlatne kose, čistog belog tena, ljubičastih očiju i usana boje maline. S vencem ispletenim od
svežeg cveća i listova breze u kosi, odevena u
jednostavnu, belu, poluprozirnu haljinu, ona donosi ljudima sreću i
radost. Njeni simboli su klasje žita i Sunce, a ako ćemo po astrologiji, njena
planeta je Venera.
Iako je ljubav njen lajt-motiv, i iako je
njena misija da nahrani gladne i utiče na mir u svetu, ona svakako nije samo
predstavnica Java na izboru za Mis sveta. Jer, i pored izgleda koji bi zasenio sve Viktorijine
anđele, ona je prvenstveno žena oštrog i bistrog uma, pravedna, strpljiva i
dostojanstvena. Svesna sebe i svojih
kvaliteta, Lada nije ohola, niti umišljena. Ne treba joj lift u kući da se ne
umori u štiklama, jer hoda bosa. Ne treba joj privatni video sa jahte; njena erotičnost se
nazire u njenom kretanju. Ne treba joj šminka čim se probudi, jer ima zdravu
ružičastu boju obraza. Na sebe ne skreće pažnju mrštenjem, već iskrenim osmehom. Nije odbojna, iako drži do
sebe. Kada voli, voli svim bićem i to ne krije. Zato nije ni čudo što je upravo
ona osvojila srce Jarila, boga rata.
Rame uz rame, vlada sa njim sedam meseci
godišnje. I dok se njen muškarac bori da održi Svarogove zakone i zaštiti Slovene,
Lada hita da probudi prirodu i očuva njenu plodnost dajući joj dovoljno sunca,
letnjih kiša i toplih noći. Kao zaštitnicu mladih, ljubavi i veza, prizivana je
tokom raznih obreda zbog sklapanja braka, ali i zarad rešavanja ljubavnih jada.
Njene životinje su jelen, orao, petao i mrav, a biljke trešnja, maslačak, božur
i breza. Njene pesme su Ladarice, a
jedan od hrišćanskih praznika vezanih za Ladu su Svete Trojice.
Na kraju jeseni, kad hladnoća i zima
zagospodare vremenom, Jarilo i Lada povlače se u svoje odaje i uživaju jedno u
drugom. Kako to uživaju i šta konkretno tamo rade, eee, pa to možemo samo da
nagađamo. Ipak, Lada kao dama, nikad ne iznosi svoju intimu pred svet, pa čak
ni onda kad se okupi sa svojim drugaricama na kafi.
U svakom slučaju, dešava se ponekad da se Jarilo
na proleće pojavi sa pokojim kilogramom viška. Ne znam šta nam to govori o
njemu, ali svakako ukazuje na to da Lada, pored svih drugih veština, poseduje i
onu, po današnjim statistikama, najvažniju za muškarca - veštinu kuvanja.
( slike preuzete sa www.pinterest.com )
No comments:
Post a Comment