Stvar je jasno vidljiva kô Beograd na vodi: nevidljivog demona Talasona,
( kompleksaša iz prošlog posta) smuvala je nevidljiva demonka milosnica, u današnje
vreme poznata kao ona: nit lepa, nit pametna,
niti mila, al’ se zato praši kô sve kurtizane zajedno, nešto kô Soraja
pre hirurga, znači kao leta iz starleta.
Elem, u slovenskoj
mitologiji postoji šarena plejada demona i mitskih bića, ali uglavnom svi oni
imaju svoju tačnu profesiju i ne mešaju se u posao drugih. Zna se koga, na koji
dan i gde će ubiti babica, vodenjak, čuma… dok milosnice, njima je svejedno
koga će i kad u crno zaviti, samo neka se o njima piše; što više zla naprave,
pre će stići na naslovnicu Informera
ili u rijaliti.
Gospoje milosnice isključivo nose ,,crno pa se ne vidi”, seju bolest
gde god se pojave, a deluju ili pojedinačno ili u grupama. Svakako, smrtnost od
njihove zaraze je veća tamo gde su harale, tj, grupno cevčile Red Bul i votku.
Fora sa ovim
mitskim bićima je ta da su one baš bljak, ono baš, baš fuj, ljudi su ih oduvek izbegavali, prvo zbog zaraze, drugo jer nisu bile prijatane za oko. One su toliko mučne, da ih nisu ni spominjali imenom. Ali ne s
rispektom i strahom, kao onog čije ime ne sme da se spomene, nego više tipa,
ignorišemo ih maksimalno, ne šerujemo priče o njima, ne ostavljamo komentare na
njihove postove i tako ih nerviramo makimalno.
E sad, nastojanje
ljudi da se prema njima ophode kao prema vazduhu, još više ih izluđuje, pa su
delovanje vikendima i pokojim četvrtkom, proširile na sve dane u nedelji. Sačekaju
nekog baju da se napije level, ne razlikujem balvan od žene, i uleću u svojoj
plastičnoj odeći, odvlače ga i jbg, sutradan se fini gospodin, ako ima sreće, probudi zaražen, ili,
što je uglavnom slučaj, do jutra bude poprilično mrtav.
Međutim, milosnica
je ipak žena, a žena kô žena, uvek čezne za pažnjom i lepim stvarima, tako su
se mudri Stari Sloveni dosetili kako ih obuzdati:
a) poklonima
b) komplimentima
Malo neki parfemčić, heklane čizmice, pozivnica za rođendan pevaljkine ćerke, na to sve
joj prospete onu foru ,,ko je u tvojoj porodici lopov pa je ukrao sve zvezde sa
neba i stavio ih u tvoje oči“ i milosnica je gotova, pečena, smejaće se svojim
tankim, zlim usnama i treptati buljavim bezličnim okicama. (kao što rekoh nisu baš bistre, narodski rečeno, mnogo su brate glupe.)
Evo, recimo, Talasonova milosnica, ona je bila ono baš gadna i zla.
Stalno željna pažnje i tuđih života, ceo život je uzimala od drugih i nije
birala da l’ stvar, da l’ ljude, i normalno, ostavljala je gadnu zarazu za
sobom. Talason joj je doskočio tako što ju je umilostivio mirišljavim sapunima,
testerima iz fri šopa, a zatim je počeo
da joj se obraća sa Lepa. I to je bilo dovoljno da ova popusti i tada je
verovatno nastao onaj izraz: našla krpa zakrpu…
Ali to je sve slučaj kad milosnica deluje sama, međutim, kad haraju
u grupi, protiv njih se preduzimaju ozbiljnije mere.
,,Naime, ukoliko bi se pretpostavljalo da će uskoro doći neka bolest
ili je već počela neka epidemija, na raskrsnicama i ulazima u selo ložile bi se
vatre. Verovalo se da se time može sprečiti ulazak bolesti u selo. Na određenim
mestima bi se delili hrana i piće, a organizovala bi se i neka vrsta svečanosti
sa muzikom i igrom. Takvi obredi zvali su se ili tetke (tejke) ili Baba Kalja i
obavljali bi se kad nastane pomor ili kad u okolini dođe do pomora, pa seljani
krenu da sumnjaju da će se pomor proširiti i na njihovo selo.”*
U današnje vreme, te vatre su one baklje ispred splavova i dodatno
nabildovano obezbeđenje ispred ulaza u fensi klubove. Jer kome još treba horda
milosnica koja dahće za vratom onima iz VIP separea, ili, ne do ti Bog, da se
takva grupa pojavi na fotografijama ,,grad noću”?
No comments:
Post a Comment