Rolerkoster roman - ljubav, magija, drevni bogovi i jos mnogo toga!

,,Zemlja mraza" ( recenzija)

Milica Kostić, dramaturg

Kada sam se prvi put susrela sa romanom Miris Nasleđa, prvim delom trilogije Purpur Arkona, bila sam kao i svi čitaoci potpuno iznenađena. Roman počinje kao jedna ljubavna priča a zatim negde od sredine  menja svoj tok  u potpuno drugačijem smeru uvodeći nas u svet slovenske mitologije na jedan krajnje prirodan i živopisan način. Smatram da je ovaj postupak jedinstven u našoj savremenoj književnosti. Svakako je Drina Steinberg autor epske fantastike, ali ona u taj žanr unosi svoj lični pečat. Slovenska mitologija koja je jako važna za našu današnju kulturu i identitet našeg naroda, na žalost, nije dovoljno prisutna u našoj književnosti. Drina nam je na nenametljiv i krajnje suptilan način približava i tera nas da je zavolimo. Koristeći slovensku mitologiju kao izvestan okvir Drina se bavi ličnim sudbinama pojedinaca,  njihovim emotivnim  odnosima, ali ona govori i o položaju žene u savremenom društvu.

Takođe, istakla bih i izuzetnu pitkost ovih romana. U svakom momentu pažnja čitalaca je u potpunosti zaokupljena. Ovo su romani koji se, jednostavno rečeno, čitaju u jednom dahu. Sve vreme nas kao čitaoca zanima na koji način će se odvijati radnja.

Bio je veliki izazov opravdati visoka očekivanja publike koja je pročitala i zavolela prvi roman Miris nasleđa. Međutim, Drina je u tome uspela.

Drugi deo trilogije Zemlja mraza odmah nas uvodi u svet mitologije što je i jasno jer su u prvom delu temelji već postavljeni. U drugom delu Drina je napravila još jedan korak i još više izašla iz okvira klasičnog “ženskog rukopisa”. Na primer, opisi borbi toliko su živopisno dočarani, što je krajnje nespecifično za ženske autore. Sa druge strane, Drina ostaje i u sebi svojstvenom tonu što je još jedan kvalitet ovog romana. Zanimljiv je motiv roditeljstva koji je prisutan i najviše se ogleda u odnosu glavne junakinje Purpur i njene ćerke Bejle. Purpur, iako je svesna da ima viši zadatak i da je njena ćerka zapravo božanske krvi, ipak ostaje majka i žena koja ni zbog čega ne želi da se odvoji od svog deteta i kojoj su ljubav i briga za Bejlu na prvom mestu. Međutim, jako je interesantan i odnos slovenskih bogova prema svojoj deci. On je prikazan sa jednom jakom emotivnom crtom, tako da delom podseća na odnos roditelja i dece smrtnika. I uopšte, Drina je slovenske bogove, njihove osobine i emocije posmatrala tako da liče na ljudske što je jako dobro, jer ih time približava nama pa nam njihova sreća, ljubav ili patnja deluju stvarno i izazivaju jaka osećanja. U tom trenutku mi se identifikujemo i sa junacima koji nisu ljudi poput nas već slovenski bogovi.

Zemlja mraza je roman koji obiluje jakim emocijama što dovodi i do veoma intenzivnog i emotivnog završetka koji osim što kod nas izaziva jaka osećanja ostavlja i prostor za dobar nastavak ove trilogije.