U kojoj kafani slaviš slavu?

Počela je sezona slava. Svi su krenuli u lov na idealne poklone za domaćine, zbog kojih će po povratku kući, pošto pojedu spremice, preći na dijete ili standardan obrok u rangu bolničke hrane, dok ne legne drugi deo plate ili uleti neki novogodišnji bonus.
Slava, koja kao i većina hrišćanskih običaja ima korene u staroslovenskim verovanjima i običajima, pretenduje da postane sve osim onog što treba da bude – porodični praznik. Dan kada se u krugu porodice i najbližih prijatelja  slavi zaštitnik kuće, prezimena, predaka i porekla krvi.
„Stari Sloveni veoma su držali do porodice i odnosa prema precima. Slava je tada, ali i danas, služila da se održi veza sa precima i poreklom. Slavljenjem, porodice su prenosile kulturno nasleđe sa pokoljenja na pokoljenje i čuvala se  svest o svom poreklu, a ono se protezalo unazad kroz pretke sve do Boga, od koga smo svi potekli.“
To je bio miran i srećan praznik, obeležavan skromno. I bilo po običajima Starih Slovena, ili kasnije hrišćanstva, ona nikako nije predstavljala svetkovinu karakterističnu po neumerenosti u svemu. Srbi, koji su u suštini najviše od svih Slovena sačuvali veliki deo starih običaja, uspeli su, nažalost, tokom vremena, pogotovo tokom poslednjih godina, da od jednog takvog intimnog i za porodicu važnog dana, naprave lakrdiju, gozbu, zbog koje domaćini neretko ulaze u dugove i posle koje se gosti bude u nečemu bliskom prvojanuarskom mamurluku.
Svakako da je normalno pojesti i popiti na slavi, doneti neki sitan poklon, pa i zapevati, ako je društvo veselo, sve je to normalno, ako je umereno. Problem nastaje usled toga što kod nas umerenost postoji samo ako treba nekom pomoći, kod svega ostalog ovaj pojam  kao da je tabu tema.
Zato sad po slavama imamo goste koji dolaze sa poklonima tipa „a od kuma televizor“, domaćice koje angažuju profesionalce da spreme 56 vrsta jela i salata. Domaćine koji pažljivo biraju vatromete i druge specijalne efekte kojima će tako oduvati pijane goste da će im zapravo taj svetlosno – zvučni spektakl  jedini i ostati u sećanju kad se ujutru probude. Broj gostiju, koji, jelte, sačinjavaju  SAMO oni najbliži, deluje kao da su pozvani FB prijatelji jedne prosečne tinejdžerke. Zbog toga tokom prvog dela dana njihova kuća deluje kao restoran brze hrane: sedi, popij, najedi se, oduševi i idi. Što veći broj postavljanja, to više mesto na top-listi izbora za slavu godine. Ipak, svi oni ostaju daleko iza onih koji su se po svom proseravanju izdigli iznad drugih domaćina. Onih koji suvereno vladaju sa svojih tronova kraljeva krsne slave iz kafane.
Slava  u kafani, sa orkestrom i dve pevačice, konobarima, garderobom, tetkom koja zapisuje ko je šta doneo, proslavlja se na način dostojan subote u nekoj kafani pored Ibarske magistrale. Svakako, potrudiće se domaćini i neće žaliti para da sve bude kako treba. I dekoracije objekta, stolova, izgled samog krsnog kolača, pa i sveće. Sve će to da bude nobl. Doći će i sveštenik, ako treba i dva sveštenika; ma dovešće i igumana samo da se dokaže i potvrdi kako se poštuje tradicija. Međutim, u jednom momentu, kad čarolija noblesa nestane, kad se melos Južnog vetra razmili čulima pijanih gostiju, zaboravlja se razlog tog svečanog okupljanja i sve počinje da liči na scenu iz filma „Od sumraka do svitanja“.
Zato, moj dragi domaćine, pre nego izabereš kafanu kako bi uzdigao svoju krsnu slavu na pijedestal gluposti, seti se da je ona sama po sebi, u malo drugačijem obliku, postojala hiljadama godina unazad i kao takva bila jedan od najvažnijih stubova društva. Dok se lupaš u grudi naručujući nacionalne pesme o Draži,  posle Sinana, kako bi dokazao koliki si ti patriota, Srbin, i nažalost Sloven, shvati da brukaš ne samo sebe i svoju porodicu, već i svoje prezime, svog sveca, svoje pretke, i na kraju, samog svog Boga.
I konačno, eto, brukaš i mene. Brukaš me jer imamo zajedničko poreklo na koje sam ja veoma ponosna, a ti si sve ono što ono ne predstavlja.  Zato te se ja odričem, moj domaćine iz kafane, zato što mi kaljaš veru, bilo ovu hrišćansku, pravoslavnu, bilo onu prvu -  rodnu, slovensku.

( slika preuzeta sa www.vukajlija.com)

„ I sve su vile, sve su kraljice i sve su nevažne naspram nje "

Nekada davno, pre plastike, pre Seksa i grada, pre veštačkog tena i pućenja u ogledalu, živele su žene prirodnog izgleda i što je još važnije, „prirodnog“ razuma. Bile su lepe, svaka na svoj način, sa jedinstvenim odlikama po kojima su se razlikovale jedna od druge. Svakako, podneblje na kom su živele, davalo im je  određen  zajednički pečat, nešto što bi na prvi pogled otkrilo njihovo poreklo. Dok biste, recimo, ženu sa područja Latinske Amerike prepoznali po raskošnim oblinama,  Slovenku biste prepoznali po jednostavnoj i čistoj lepoti. Upravo takva, prelepa  i senzualna je Lada, staroslovenska boginja leta, ljubavi i lepote.

Lada, ili Lado, kako je još zovu, nežna je gracija, duge zlatne kose, čistog belog tena, ljubičastih očiju  i usana boje maline. S vencem ispletenim od svežeg cveća i listova breze u kosi, odevena u  jednostavnu, belu, poluprozirnu haljinu, ona donosi ljudima sreću i radost. Njeni simboli su klasje žita i Sunce, a ako ćemo po astrologiji, njena planeta je Venera. 

Iako je ljubav njen lajt-motiv, i iako je njena misija da nahrani gladne i utiče na mir u svetu, ona svakako nije samo predstavnica Java na izboru za Mis sveta.  Jer, i pored izgleda koji bi zasenio sve Viktorijine anđele, ona je prvenstveno žena oštrog i bistrog uma, pravedna, strpljiva i dostojanstvena.  Svesna sebe i svojih kvaliteta, Lada nije ohola, niti umišljena. Ne treba joj lift u kući da se ne umori u štiklama, jer hoda bosa. Ne treba joj  privatni video sa jahte; njena erotičnost se nazire u njenom kretanju. Ne treba joj šminka čim se probudi, jer ima zdravu ružičastu boju obraza. Na sebe ne skreće pažnju mrštenjem, već  iskrenim osmehom. Nije odbojna, iako drži do sebe. Kada voli, voli svim bićem i to ne krije. Zato nije ni čudo što je upravo ona osvojila srce Jarila, boga rata.  

Rame uz rame, vlada sa njim sedam meseci godišnje. I dok se njen muškarac bori da održi Svarogove zakone i zaštiti Slovene, Lada hita da probudi prirodu i očuva njenu plodnost dajući joj dovoljno sunca, letnjih kiša i toplih noći. Kao zaštitnicu mladih, ljubavi i veza, prizivana je tokom raznih obreda zbog sklapanja braka, ali i zarad rešavanja ljubavnih jada. Njene životinje su jelen, orao, petao i mrav, a biljke trešnja, maslačak, božur i breza.  Njene pesme su Ladarice, a jedan od hrišćanskih praznika vezanih za Ladu su Svete Trojice.

Na kraju jeseni, kad hladnoća i zima zagospodare vremenom, Jarilo i Lada povlače se u svoje odaje i uživaju jedno u drugom. Kako to uživaju i šta konkretno tamo rade, eee, pa to možemo samo da nagađamo. Ipak, Lada kao dama, nikad ne iznosi svoju intimu pred svet, pa čak ni onda kad se okupi sa svojim drugaricama na kafi.

U svakom slučaju, dešava se ponekad da se Jarilo na proleće pojavi sa pokojim kilogramom viška. Ne znam šta nam to govori o njemu, ali svakako ukazuje na to da Lada, pored svih drugih veština, poseduje i onu, po današnjim statistikama, najvažniju za muškarca - veštinu kuvanja.

(  slike preuzete sa www.pinterest.com )

Znaš da si Sloven ako:

1. Koristiš bez problema i latinicu i ćirilicu.
2. Ako si on, najlepši si među muškarcima.
3. Ako si ona, najlepša si među ženama.
4. Hrabar si level:  uđeš goloruk u medveđu pećinu da spaseš „zarobljenu devicu’’.
5. Lud si level: uđeš goloruk u medveđu pećinu, samo da dokažeš koliko si hrabar.
6. Mamurluk ne lečiš, mamurluk održavaš.
7. U holivudskim filmovima možeš da glumiš i dobrog momka i lošeg momka, osim ako si Rus. Onda si svakako „bed gaj’’.
8. Kad psuješ, ceo svet te razume.
9. Kad se buniš, ceo svet te ne razume.
10. Ne plašiš se bolesti, jer neće to na tebe.
11. Nema sporta u kom nisi najbolji.
12. Možeš svoju državu da podeliš na dve, a onda te nove dve na još po dve, i tako unedogle.
13. Voliš muziku više nego 'leba da jedeš, a 'leb jedeš uz sve.
14. Uvek nasedneš na fore šibicara.
15. Kapiraš dosta reči iz 13 jezika, a pri tome ih nisi učio u školi.
16. Iako se raduješ što je komšiji crkla krava, pomoći ćeš mu da prebrodi gubitak.
17. Nema te teorije zavere koja ne uključuje tvoj narod.
18. Rakijom/vodkom lečiš sve bolesti i životne probleme.
19. Ne slažeš se sa stavkom 12.
20. Ponosan si na svoje slovensko poreklo iako bolje poznaješ tuđu istoriju nego svoju.