BookWitch: Čitalac – novinar #2

BookWitch: Čitalac – novinar #2: Intervju Drina Steinberg , autor ka trilogije Purpur Arkone – Miris nasleđa, Zemlja Mraza i Sjaj Bezdana - Koji deo u procesu pisa...

NOVOGODIŠNJA NAGRADNA IGRA ( Drina Steinberg Publishing House)

Mali palac

Koleginica sa fakulteta zamolila me da joj pošaljem knjige po rođaku Goranu, koji je u prolazu kroz Loznicu. Dogovaramo se da se nađemo na kafi. Nije ga bilo teško primetiti: ima preko 30 godina, frizuru kao da je izašao iz Zabele, nosi majicu sa ogromnim printom i drečave patike. Stvarno ne razumem zašto bi neko stariji od 15 godina nosio drečave patike van treninga. Naručujemo kafu, ja vadim knjige na sto. Gleda ih oprezno...

(Nastavak je zapravo dijalog koji sam vodila sa njim. Malo skraćen, jer nisam baš zapamtila ceo tok razgovora.)

                        -       A, ti pišeš?

-       Pa da.

-       O čemu?

-       O Slovenima.

-       Aa, o Srbima? Dobra ti je tema.

-       Ne o Srbima, o Slovenima.

-       Kapiram, kapiram, o nama.

-       Da, o svima nama.

-       Znači o Jugoslovenima.

-     Ne samo o Jugoslovenima, o svim Slovenima… zapravo, ja pišem o slovenskim bogovima i mitologiji.

                 (smeje se i uzima knjige, razgleda ih i namršteno gleda stilizovan kolovrat)

                  -     Je l' ti ovo onaj Hitlerov znak?

-       Ne.

-       Kako nije? Meni ovo liči na kukasti krst.

-       To je kolovrat.

-       Kakav vrat?

-       Kolovrat, Svarogov simbol.

-       Ko je taj?

-       Vrhovni bog starih Slovena.

-       Je l' ti to hoćeš da kažeš da su Sloveni fašisti?

-       (fašisti???) Svakako da ne. Nacisti su samo iskoristili simbol

svastike. Jak je to simbol. Predstavlja… (otvara Miris nasleđa i baca pogled na prolog)

-       A, šta ti je ovo Rigen, Savezna Republika Nemačka? Je l' se tu dešava radnja?

-       Uglavnom.

-       Znači pišeš o nama, kako smo hitlerovci?

-       Molim?

-       Prvo ovaj znak fašista (fašista??) pa onda Nemačka.

-   Radnja je na Arkoni, zapravo. I to nije nacistički znak, kolovrat je zastupljen u mnogim starim religijama…

-       A, je l' ti se zato zove trilogija Arkona?

-       Pa da…

-       E, što baš Arkona? Što nisi smislila neko lepše ime?

-    Zato što se tako zove rt. Tu je bilo poslednje uporište starih Slovena… Tvrđava, hramovi…

-       Nikad ja nisam čuo za to, a idem stalno u Minhen.

-       Pa malo je ljudi čulo, nisam ni ja bila upoznata sa Rujancima i celom pričom u vezi sa Arkonom.

-       Ko su ti sad Rujanci?

-       Tako su zvali Slovene koji su živeli na Arkoni.

-       U Nemačkoj?

-       Da, u Nemačkoj.

-       Ahahaha, pa jeste, čitao sam negde da su Nemci poreklom Srbi.

-       To stvarno nije tačno.

-       Ako nije tačno, što pišeš o Srbima i tim Slovenima da su živeli u Nemačkoj?

-       Zato što su Sloveni zaista živeli tu. Baltički Sloveni.

-       Nikad čuo.

-       Tako su zvali one koji su živeli pored Baltičkog mora.

-       Šta te briga za njih! Što pišeš o njima? Trebala si samo da pišeš o nama.

-       Zato što sam Slovenka, volim svoje poreklo i poštujem sve slovenske narode.

-       Pa jest, nas i Rusa 300 miliona.

-       Haha, ima nas mnogo više, nisu samo Rusi Sloveni.

-       Jaa, bivša Juga osim Hrvata i Belorusija i onda Rusija, baš nas ima puno.

-     I Ukrajinci i Poljaci i Česi i Slovaci i Bugari i Rusini i Hrvati i svakako Lužički Srbi...

-       Hahahaha, kakve veze Česi i Poljaci imaju sa nama?

-       Je l' ti to mene zajebavaš?

-       Jok, što?

-       Kako pitaš tako nešto? Pa šta su oni?

-       Pa pre će biti da su Nemci?!

-       Nemci? Kao Germani?

-       Ženo, ne znam da l' su Germani, ali oni su katolici, ne mogu biti Sloveni!

-     Veroispovest nema veze sa poreklom. Sloveni su i pravoslavci i katolici i protestanti i muslimani.

-       Muslimani? 'Oćeš ti meni da kažeš da neko ko se klanja a ne krsti ima isto poreklo kao ja i ti?

-       Pa da, čoveče, nove religije su nastale mnogo kasnije. 

-       Kakvi su to Sloveni poturice i katolici? Bio sam ja više puta u Pragu i u Poljskoj i kažem ti, nisu oni naši, više su oni Nemci. Pa koriste latinicu! Nisu kô braća pravoslavci.

-       Jesi išao u Grčku na more?

-       Samo tamo idem. Tamo mi je kô kod kuće.

-       Je l' razumeš Grke kad pričaju?

-       Jok, naučio sam ela i elo, a ionako svi pričaju srp...

-       A, kad si bio u Pragu il' Varšavi, jesi uspevao da razumeš neke reči?

-       Ono jesam… kô da pričaju neki čudan srpski, kô Slovenci.

-       I ruski uglavnom razumeš?

-       Pa kad pišu ćirilicom kô mi.

-       A, Hrvati, oni ne pišu ćirilicom, a razumeš ih sve?

-       Normalno da razumem, sem one njihove nove reči što izmišljaju.

-       Znači kad odeš u pravoslavnu Grčku ti ne razumeš ni reč?

                        (zamišljeno čkilji)

-       A kad odeš u katoličku Poljsku, razumeš neke reči.

-     I sad ti meni hoćeš da kažeš da ja treba više da volim jednog Čeha, nego brata Grka?

-       Ne, hoću da ti kažem da vodiš isto poreklo kao jedan Zapadni Sloven, svi smo mi potekli od Praslovena. Tako da treba da poštuješ sve Slovene bez obzira na veru.

-    Sestro, da ja tebi kažem nešto, batali ti to tvoje pisanje. Koga još interesuju ti Prasloveni i poreklo...

-     Zar nije lepo da znaš poreklo svoje krvi? Da znaš da potičeš od jednog od najstarijih naroda? Kako da te poštuju drugi, ako se odričeš svojih korena i tradicije?

                        (ćuti, uzima opet knjige i lista ih)

-       I ti sad nama ovde pišeš o tome kako smo svi mi jedno.

-      Pa, provlačim tu priču. Purpur, glavni lik, u sebi ima krv svih grupa Slovena. Mada, ja pišem o slovenskoj mitologiji, o našim bogovima, mitovima, običajima, samo na jedan drugačiji način.

-       Ti pišeš o tome da smo mi pagani.

-       Pa bili smo. Iako ne volim tu reč.

-       Znači divljaci.

-       Nismo bili divljaci, samo smo bili mnogobošci. Vidi, u mojim knjigama, slovenski bogovi su prisutni u realnom vremenu…

-       Jes' ti neki sektaš?

-       Svakako da nisam. Zašto to misliš?

-       Pa pišeš da su neki bogovi realni. Pišeš protiv crkve.

-       Čoveče, ja pišem fantaziju. Ne pišem protiv crkve, samo hoću da na jednostavniji način približim rodnu veru ljudima.

-       Rodnu veru? Paganizam. Šta će nam to?

-  Da znamo ko smo bili i pre 2000 godina. Zato što je naša mitologija zanimljiva... Vidi, je l' znaš ko je Zevs?

-       Normalno.

-       A ko je Perun?

-       Paganski bog.

-       A znaš li ko je Afrodita, Apolon?

-       Znam bre, grčki bogovi.

-       A  znaš li ko je Tor, Loki?

-       Ahahaha, pa gledam ja Osvetnike, kako da ne znam ko je Tor.

-       Pa je l' u Osvetnicima pričaju protiv crkve, pošto su stavili Tora u realno vreme?

-       Ne…

-       A, znaš li ko je Lada, ko je Svetovid, ko je Dajbog?

-       Neki tvoji bogovi sigurno.

-       Znači znaš grčku mitologiju i nordijsku, a ne znaš svoju?

-       Pa nema filmova o njima.

-       E, o tome ti pričam, moja knjiga nije film, ali je moderna priča.

                        ( vrti glavom)

                  -    I šta sad rade ti bogovi kod tebe? Je l' se bore?

-       Između ostalog se i  bore ...

-       Ko se bori?

-       Bogovi Java protiv bogova Nava.

-       Šta ti je to?

-       U Javu su dobri, a u Navu su loši.

-       I imaju ono kao moći, magiju, koplja?

-       Pa da…

                       ( počinje da se smeje glasno)

                  -    Znači to je nešto kao Gospodari prstenova.

-       Ne, ne pišem epsku fantastiku.

-       Pa ako se bore riteri (riteri???) i čarobnjaci.

-       Nije sve epska fantastika. Postoje razni podžanrovi.

-       Dobro je da nije kô prstenovi, to je ionako dosadno. E, sestro, šta sve čuh od tebe, dobro se ismejah. I moja Ljilja dala pare za ovo?! Blago tebi kad imaš toliko vremena da piskaraš o nečemu što nikog ne interesuje. Poslušaj ti mene i piši neku erotiku, to narod voli.

 -       O, pa ima kod mene toga.

                         (oduševljeno kolači oči i opet uzima knjige)

                   -   Imaš seks?

 -      Aha…

                       (počinje pažljivije da preleće po stranicama)

-       Pravi?

-       Pravi.

-       Kô 50 nijansi?

-       Ne baš tako, ali ga ima.

-       Ko ga ima? (kezi se)

-       Purpur i Liraj.

-       Ko je Liraj?

-       On je zapravo slovenski bog rata i proleća. Jarilo.

-       Jarilo?

-       Da.

-       Zar nisi mogla da mu smisliš neko lepše ime, a ne jarac?

-       Nisam ga ja smislila, tako su ga Sloveni zvali. Jar znači bes, srdžba, a on je ipak bog rata…

-       Svejedno je bezveze, trebala si da smisliš nešto kô Tor il' Zevs (i dalje pažljivo lista obe knjige). I ne čudi me što nikog ne interesuju Sloveni kad imaju tako glupa imena.

                  -     Znaš, zapravo, pogrešila sam…

-       Šta si pogrešila?

-       Ti ustvari nisi Sloven (ustajem od stola). Moram da idem.

-       Čekaj bre, kako sad nisam Sloven?

-       Pa Sloveni nemaju tako mali…

                        (hoću da kažem mozak, ali njegov izraz lica mi govori da očekuje opasku na

                         nešto drugo)

-       Mali šta?!

-       Palac!

(Začuđeno gleda u svoje šake)

                  -    Ozbiljno?

-       Najozbiljnije.

-       Pa šta sam onda ja?

                  (budala!!!)

-       Ne znam, nisam genetičar, ukucaj na Guglu „mali palac“.

    Ostavljam ga da iščitava rezultate na Guglu. Smejem se u sebi jer znam šta će mu izaći.
    Note to self: Ne pokušavaj više da objašnjavaš ljudima o čemu pišeš. Ko razume shvatiće.

    * slika preuzeta sa www. s-media.com

Talason - nit super, nit men

Kod Starih Slovena bogovi su podeljeni u dva tima: tim Jav (the good guys) i tim Nav (the bad guys), a za njih igraju razne vrste demona – standardne zloće – i polubožanska bića – uglavnom neke fine spodobe, više naklonjene bogovima nego ljudima, al' služe narodu. Što se kaže – ćute i trpe; ono, dokle god im bogovi daju posao, platu il' sendvič, ne bune se. Barem ne javno… revolucije lažnih profila na Tviteru se ne računaju.

I da… tu je i Talason.

Talason je inače domaći, kućni demon poreklom sa Balkana koji pati od nekog zajebanog oblika narcističkog poremećaja ličnosti. Jer iako ima svoju grupu, da ne kažem sortu kojoj pripada, gospodin kućni demončić ne želi da bude to što jeste. On bi, jelte, da bude nešto mnogo mnooogoo veće, veće i od kalifa mesto kalifa, veće i od Dara od Radojka, gospodin kućni demončić bi da bude bog.

Njemu nije bitno za koji tim će da igra, a bogme nije mu bitno ni za koji pol će da igra (ako me razumete), njemu je bitno da ima božansku člansku kartu da mu viri iz gornjeg džepa sakoa il' makar vizit kartu na kojoj će zlatnim krasnopisom biti ispisano:

mr dr inž. Talason zanimanje: BOG!

Dobro, znam, svi bi uvek da budu nešto veće no što jesu, i to je skroz kul, barem tako kažu motivacioni treneri, na kraju, ako je jedan loš glumac iz vestern filmova mogao da postane predsednik SAD-a, može i jedan Talsaon da postane baja iz Java/Nava. Pogotovo jer on svoju diplomu nije stekao preko noći, no se školovao na državnom fakultetu. Realno, i njegov CV je skroz okej:

Talason, diplomirani duh za zaštitu javnih građevina.

Opis posla: zaštita građevine i učestvovanje u izgradnji objekata.

Sad se vi pitate, fin posao, dobro plaćen, pogotovo u inostranstvu – pa koji je onda Talasonov problem?

Problem je u tome što on sebe smatra bitnijim i od arhitekte i od izvođača radova i samih zidara, ma i od klijenata.

On sebe vidi kao alfu i omegu projekta, pa mu opasno ide na nerve to što je potpuno nevidljiv ljudima, osim osobama koje su rođene u utorak, a one ga opet ne vide kao zgodnog, preplanulog macana, kako bi on voleo, nego ga vide kao tamno obličje il' senku (verovalo se da samo psi zapravo mogu da ga vide onakvim kakav jeste).

E, sad, uprkos toj njegovoj nevidljivosti, znalo se, čim se nešto zida, tu se petlja i Talason, sklon da svuda upliće svoje duge prste i šapuće kojekakve sulude ideje zidarima u uho.

,,Kada bi se nešto gradilo, zidari bi izmerili senku slučajnog prolaznika i tu meru uzidali u građevinu. Za tu priliku koristio bi se svilen konac, a osoba čija je senka bila uzidana umirala je u roku od 40 dana.“

I svakako, ko će još da gotivi tog nevidljivog demončića, kad se ne zna kome će život da upropasti? Zato su ljudi izbegavali objekte koji se zidaju, majke bi skrivale decu, starlete bi oblacile rolke, bogati klinci Instagrama vraćali bi se na planinu svojih roditelja il' bi tražili da ih pošalju u zatvor. Bolje i aps, nego da završiš kao Talasonova žrtva.

A, Talason… pa, jbg, on to ne vidi tako. On smatra da je ljudska žrtva zarad objekta sasvim okej.

Ipak, moram da priznam, dok sam listala literaturu o Talasonu, na trenutke mi ga je pomalo bilo žao. Ono, toliko učenja, toliko truda u teretani, toliko preskočenih večera zarad dobre linije, toliko para potrošenih da skupa odela, a niko živ ga ne vidi, osim onih rođenih utorkom,  što ga vide kao senku, i pasa, a on opet ljubitelj mačaka…

I na kraju, eto, tolika želja da ga svi vide i da mu se klanjaju dovela je do toga da u njegovoj demonskoj glavi nešto kvrcne, i sad pored toga što imamo domaćeg demona koji seje smrt po gradilištima imamo domaćeg demona koji seje smrt i tripuje da je bog.

Što je najluđe, taj tip spletkari level Maloprsti iz GoT-a, tako da me nimalo ne bi čudilo da ostvari svoj naum. Pogotovo sada, kada mu se posrećilo, pa ga je jedna Milosnica rođena na utorak videla kao macana, a ne kao bezličnu senku…