Nekada davno...

Nekada davno, daleko, daleko, iza sedam mora, iza sedam gora, negde na kraju sveta, samo na pogled od neba i samo na korak od majke zemlje, živeo je jedan narod.

Taj narod je bio poseban. Složan i miran. Živeo je u skladu sa prirodom, svojim bogovima i svojim verovanjima. Čuvao je sebe od drugih, mudrom glavom i hrabrim srcem. Bio je to jednostavan narod, čiste duše, jasnih želja, okrenut porodici i svojim korenima. I na kraju, bio je to magičan narod, jake vere, koju je crpeo iz energije prirode. Zato je to bio narod za koji se smatralo da je drugačiji i da je nepobediv.

Nažalost, život nam dokazuje da  nepobedivi ne postoje. Tako se i taj narod, raspršio, razbio i otuđio. Od svojih korena, od svojih verovanja, od svojih bogova. Dopuštajući da vreme pospe zaborav po svemu što ih je vezivalo za mesto sa kog su potekli, udaljavajući se od svoje prave krvi, novom verom, novim pismom, novom istorijom, taj narod utopio se u neke nove okvire. Okrećući leđa svemu iskonskom, stvarao je svakom novom godinom  sve više bedeme prema svojim sunarodnicima.

I danas postoji taj narod. Slovenski, kako mu je zapravo ime. Podeljen na četiri strane sveta, na četiri religije. Živi utopljen u nekim novim državama, s nekim novim pričama u udžbenicima.  Prisećajući se svog porekla retko, uglavnom u raspravama, gde svaka strana koristi neke svoje okrajke prošlosti, da dokaže da su oni pravi, da su oni veći, da su oni izvorni.

Bio jednom jedan narod, slovenski, složan i skoro nepobediv. I danas postoji taj narod slovenski, razbijen i otuđen. Narod koji ne prepoznaje svog kad ga sretne, jer taj neko ima drugog Boga, druge granice, drugu valutu.

Ponekad  sve četiri grupe Slovena podsećaju na četiri prelepe devojke, koje su se nekad kao deca družile, a onda se posle dugog niza godina ponovo srele. Nasmejaće se jedna drugoj, jer to je red, ipak kao male bile su bliske. Pozdraviće se možda i  klimanjem glave, ali svakako odmeravaće jedna drugu od glave do pete, tražeći zamerke i govoriće u sebi da one nemaju ništa slično jedna sa drugom, da su bolje, uspešnije i lepše. A zapravo tako malo im je potrebno da se prepoznaju. Samo je potrebno da  odbace razilke. Prvo garderobu, koja predstavlja njihov materijalni status i politiku, onda šminku, koja je zapravo vera kojom se ulepšavaju. Na kraju treba da odbace veš i da stanu jedna pred drugu nage sa svim svojim ožiljcima, brazdama i nesavršenostima, svime što predstavlja njihov život, kroz šta su prošle, bolne ili lepe trenutke, zapravo, istoriju.

I onda, ako ni tad, kad odbace sve očigledne razlike i kad se ogole do srži ne shvate da su iste, potrebno je da urade još samo jedno – da progovore.

Dovoljna je samo jedna reč da odmah shvate, da prepoznaju. Jer možda su suprotne strane sveta, možda su druge vere, drugog materijalnog statusa, politike, možda pišu različitim pismom, ali kada govore, kad povezuju glasove u slogove, slogove u reči, one razumeju. Jer možda nema staroslovenskih zapisa, možda nema dovoljno hramova, idola, održane tradicije, možda se Stari Sloveni u nekim novim istorijskim udžbenicima skroz izgube, ali slovenski jezik je tu. Živ i prelep. Malo izmenjen, ali jasan. Jer kad oslušnete samo malo, razumećete Slovena, bilo da je sa juga ili Baltika, bilo da je protestant ili pravoslavac. Jezik će vam reći da taj neko, voleli ga vi ili ne, pripada onom posebnom narodu, koji je nekad skupa živeo, daleko, iza sedam gora, iza sedam mora, na pogled od neba, na korak od majke zemlje, od prapostojbine, one jedne jedine, prave - slovenske.

Slika preuzeta sa www.voenpro.ru

Rusalka traži sponzora

Lepe, zgodne i opasne cice staroslovenske mitologije zovu se rusalke. Iako same insistiraju da ih ljudi  zovu vodenim vilama, zapravo se radi o običnim vodenim demonima,  danas poznatim pod nazivom starlete, klaberke, falaferke,  sve u svemu - sponzoruše.

Osim po lepoti, zgodnoći, i po tome što ne nose odeću, poznate su i po dugoj kosi koja je uvek raspuštena. Nekada davno, sve rusalke su bile riđe, dok su danas sve ombre. Nikad ne izlaze ujutru, samo noću, eventualno popodne, ukoliko su čule da je sveže meso u opticaju. Borave pored voda: u blizini splavova na rekama, kao i pored svih većih jahti na morima. Obožavaju muziku, ples, a dosta njih uživa i u pevanju. Što se tiče muzike, nije bitno koja je vrsta, sve dok u blizini imaju šipku uz koju mogu da demonstriraju svoje umeće zavodljivog plesa i simulaciju seksa. Što se tiče ljudi, nisu naklonjene siromašnim muškarcima, ma koliko oni dobro izgledali, a žene uopšte ne podnose. Uvek su namrštene i besne, jer tako sprečavaju da im, nekim slučajem, priđe naivan student il' običan radnik. Takođe, glasno se smeju i psuju, kako bi ženama oko sebe stavile do znanja da ,,bič pliz, mogu da ti skinem frajera.“

Ukoliko neko uvredi rusalku, ona mu se može osvetiti na više načina. Kao prvo, može da ostane nem, recimo od šoka kad je vidi bez šminke. Zatim, ona može da ga začara svojim plesom koji izvodi tako izazovno i vešto, da on počne igrati onako kako ona hoće, zbog čega može da izgubi ženu, ljubavnicu, džip, novac. Takođe, može i glavu izgubiti, recimo sloši mu se kad vidi njene slike pre estetskih zahvata.

Inače, rusalke se kreću u grupama i imaju svoju caricu, koja se zove Diva, Divka il’ Kim, dok je po selima poznata kao Soraja il’ Stanija. Carica živi u dvorcu i vozi se u zlatnim kočijama, najstarija je i predvodi ih sve. Poziva i okuplja sledbenice trubom ili tika-taka, opa-opa pesmom, kao i svojim instagram nalogom sa selfijima zadnjice. Svoje sledbenice usmerava, tako što im govori gde da se upute, šta da obuku, kako da zatrudne, da postanu uzorna žena, majka, kralj’ca, i kako da od bakra naprave zlato.

Rusalke se često smatraju izvorima kojekakvih bolesti, tako da se u periodima, mestima i separeima, kad i gde su one najaktivnije, ljudi pridržavaju određenih zabrana, a sve u cilju očuvanja fizičkog i mentanog zdravlja, kao i plusa na računima.

Nekada davno ,, izbеgаvаlо se kupаnjе tоkоm „rusаlnе“ nеdеlје, аli pоštо su u tоku tе nеdеlје rusalke bilе svudа prisutnе, lјudi su sе pridržаvаli i drugih zаbrаnа i оgrаničеnjа. Nisu smеli dа spаvајu dаnju, niti dа sе pеnju nа drvо. Žеnе nisu smеlе dа pеru vеš, prеdu vunu, niti tkајu, а ni dа sе bаvе pоvrtаrstvоm. Bilо је оpаsnо šišаti оvcе, јеr bi „оšаntаvilе“, а lјudе bi nаpаlа bоlеst „rusа“. Niје trеbаlо ni rаditi u vinоgrаdu, pоštо bi grаd nаnео štеtu. Niје bilо pоžеlјnо ni sаditi pаrаdајz i pаpriku pоštо bi оpао cvеt. Ukоlikо bi nеkо prеkršiо zаbrаnu, rusаlkе bi gа оpsеlе, pа bi sе rаzbоlео ili pоludео, zа štа sе u nаrоdu gоvоrilо „uhvаtilа gа rusаliја“. *

Međutim, kako bi uspeli nesmetano da vode normalan život, čak i kad su rusalke najaktivnije, ljudi su naučili da se bore i izađu na kraj sa njima na razne načine. Jedna od zaštita koja se zadržala i dan-danas je trava pelin, te im se umesto Monea daje Pelinkovac. Zatim, moguće ih je oterati praznim novčanikom, ljubomornom suprugom, objavljivanjem njihovih „pre i posle“ fotografija, kao i dokazima da nose fejk garderobu.

Ipak, najefikasnije sredstvo protiv njih je ignorisanje. Ništa ne boli jednu samozvanu vilu kao saznanje da  joj je fotka dobila manje od 100 lajkova, il’ da su ljudi više zainteresovani za knjigu nekog tamo pisca nego za njen check in status.

* rusalka - virtuelni muzej dunava

slike preuzete sa  www.daekazu.deviantart.com i www.pinteres.com

Bog i batina

Staroslovenski bogovi uglavnom su bili zaduženi za dve do tri stvari. Dobro, ponekad i četiri. Međutim, među njima je postojao  i jedan bog  koji je imao toliko širok spektar osobina da se slobodno može reći da je bio pravi multipraktik. Bio je toliko zastupljen u svim sferama života, da bi bukvalno iskakao iz frižidera, da su ih kojim slucajem Stari Sloveni imali. Taj bog zvao se Veles, i  s obzirom na to da njegovo ime počinje na slovo V, logično je da spada u red onih čije ime nije poželjno izgovarati naglas (Voldemort, (Dart) Vejder, Vučić, Vendi ...).

Ako bi trebalo opisati Velesa il' Volesa  u samo dve reči, najtačniji opis bio bi:  bog i batina. Jer, dok je za neke ljude bio najveći od svih najvećih, jak i naočit  momak, rogat (sin krave i boga Roda) čvrst i odlučan zaštitnik i pravednik, što bi rekli, svetac; za druge je bio sedi starac duge brade, sa suvim pastirskim štapom u rukama, mračni vladar, tiranin, večiti negativac, što bi rekli, Šejtan.

Iako je iza sebe imao armiju sledbenika koji su ga obožavali i kleli se samo i isključivo u njega, ipak je bilo više onih za koje nikad nije bio dr Džekil, već samo mister Hajd. ALI, bez obzira na to da li su ga voleli ili ne, jedno je bilo sigurno: svi su ga se plašili. Kao što rekoh – bog i batina.

Kad bi se sad kojim slučajem javio na oglas za posao, njegov CV imao bi više strana nego moj izvod iz matične knjige venčanih. Jer Veles je bio odgovoran za useve, bogatstvo, vlasništvo, trgovinu, stoku, umetnost, pastire, prevare i čarobnjake. Bio je i pekar i lekar i apotekar, kuvar, kolar, stolar i gvozđar... Zatim,  bio je zadužen za kupoprodaju, ugovore, medije, muziku i makete. Ovde je zanimljivo naglasiti njegov značaj pri sklapanju ugovora svih oblika. Recimo, ukoliko bi se sklapali usmeni ugovori, bilo bi dovoljno pozvati se na njegovo ime i ugovor bi odmah bio važeći. Tačka. Amin. Ne treba lična karta.

S obzirom na to da je Veles bio bog stoke i useva, bio je izuzetno važan za preživljavanje. Ljudi su mu se molili i klanjali, jer su smatrali da upravo od njega i njegovog raspoloženja zavisi da li će žetva biti dobra i da li će biti dovoljno stoke. Zato se vodilo računa da se on ne uvredi il' ne d'o ti Bog naljuti, na bilo koji način. Takođe, ako bi zatrebalo, on je bio zadužen i za šume, divljač, pastire i plodnost...

Interesantno je da je Veles bio i kreativac. Osim što je inspirisao mnoge muzičare i pisce, pomagao druidima i drugim čarobnjacima, i sam je bio pomalo poeta, filosof, pisac... Često je hvatao beleške, skoro k’o dnevnik da je vodio, tako da danas imamo Velesovu knjigu (beleški).  Ipak, niko još nije uspeo da dokaže da je knjiga pronađena 1919. godine u Rusiji zaista original ili pak falsifikat.

E, sad, kad se pogleda slovenski panteon, Veles i Perun jedina su dva boga koji se pojavljuju u mitologijama kod svih Slovena, i bilo da ste u timu V ili timu P, priča vezana za njih dvojicu uglavnom je kod svih ista. Među njima postoji stalni sukob. Veles, s jedne strane, neumorno pokušava da uništi Peruna, otimajući mu ženu, decu, stoku, sledbenike, sve što može, dok se s druge strane, nekad lakše, nekad teže, Perun uvek odbrani.

Opšteprihvaćena priča kaže da Veles u obliku zmije gamiže preko stabla Svetskog Drveta i pokušava da dođe do njegove krošnje. Naime, prema Slovenima, ceo svet liči na jedno veliko drvo koje se zove Svetsko Drvo. Njegov koren je zapravo  Nav - podzemni svet, a njegova krošnja je nebo, iliti Jav. Čim spazi Velesa u obliku zmije, Perun ga gađa gromovima. Prema legendi, kad pobedi Velesa, Perun pušta kišu na zemlju u znak pobede. Međutim, Veles se uvek vraća, tako da taj njihov neprijateljski odnos zapravo predstavlja večitu borbu dobra i zla i univerzalnu ideju zloća: postati kalif umesto kalifa.

I na kraju, bilo da ste od onih koji u Velesu, kao bogu zveri, vide moćnog medveda, za Slovene cara šume i prirode, ili ste od onih koji u njemu prepoznaju mračnog vladara podzemnog sveta i gospodara mrtvih, jedna stvar je ista: tišina tamo, on je bog i batina!

Perun vs Veles

Slike preuzete sa www.comicvine.com i www.kriegerman.deviantart.com

U kojoj kafani slaviš slavu?

Počela je sezona slava. Svi su krenuli u lov na idealne poklone za domaćine, zbog kojih će po povratku kući, pošto pojedu spremice, preći na dijete ili standardan obrok u rangu bolničke hrane, dok ne legne drugi deo plate ili uleti neki novogodišnji bonus.
Slava, koja kao i većina hrišćanskih običaja ima korene u staroslovenskim verovanjima i običajima, pretenduje da postane sve osim onog što treba da bude – porodični praznik. Dan kada se u krugu porodice i najbližih prijatelja  slavi zaštitnik kuće, prezimena, predaka i porekla krvi.
„Stari Sloveni veoma su držali do porodice i odnosa prema precima. Slava je tada, ali i danas, služila da se održi veza sa precima i poreklom. Slavljenjem, porodice su prenosile kulturno nasleđe sa pokoljenja na pokoljenje i čuvala se  svest o svom poreklu, a ono se protezalo unazad kroz pretke sve do Boga, od koga smo svi potekli.“
To je bio miran i srećan praznik, obeležavan skromno. I bilo po običajima Starih Slovena, ili kasnije hrišćanstva, ona nikako nije predstavljala svetkovinu karakterističnu po neumerenosti u svemu. Srbi, koji su u suštini najviše od svih Slovena sačuvali veliki deo starih običaja, uspeli su, nažalost, tokom vremena, pogotovo tokom poslednjih godina, da od jednog takvog intimnog i za porodicu važnog dana, naprave lakrdiju, gozbu, zbog koje domaćini neretko ulaze u dugove i posle koje se gosti bude u nečemu bliskom prvojanuarskom mamurluku.
Svakako da je normalno pojesti i popiti na slavi, doneti neki sitan poklon, pa i zapevati, ako je društvo veselo, sve je to normalno, ako je umereno. Problem nastaje usled toga što kod nas umerenost postoji samo ako treba nekom pomoći, kod svega ostalog ovaj pojam  kao da je tabu tema.
Zato sad po slavama imamo goste koji dolaze sa poklonima tipa „a od kuma televizor“, domaćice koje angažuju profesionalce da spreme 56 vrsta jela i salata. Domaćine koji pažljivo biraju vatromete i druge specijalne efekte kojima će tako oduvati pijane goste da će im zapravo taj svetlosno – zvučni spektakl  jedini i ostati u sećanju kad se ujutru probude. Broj gostiju, koji, jelte, sačinjavaju  SAMO oni najbliži, deluje kao da su pozvani FB prijatelji jedne prosečne tinejdžerke. Zbog toga tokom prvog dela dana njihova kuća deluje kao restoran brze hrane: sedi, popij, najedi se, oduševi i idi. Što veći broj postavljanja, to više mesto na top-listi izbora za slavu godine. Ipak, svi oni ostaju daleko iza onih koji su se po svom proseravanju izdigli iznad drugih domaćina. Onih koji suvereno vladaju sa svojih tronova kraljeva krsne slave iz kafane.
Slava  u kafani, sa orkestrom i dve pevačice, konobarima, garderobom, tetkom koja zapisuje ko je šta doneo, proslavlja se na način dostojan subote u nekoj kafani pored Ibarske magistrale. Svakako, potrudiće se domaćini i neće žaliti para da sve bude kako treba. I dekoracije objekta, stolova, izgled samog krsnog kolača, pa i sveće. Sve će to da bude nobl. Doći će i sveštenik, ako treba i dva sveštenika; ma dovešće i igumana samo da se dokaže i potvrdi kako se poštuje tradicija. Međutim, u jednom momentu, kad čarolija noblesa nestane, kad se melos Južnog vetra razmili čulima pijanih gostiju, zaboravlja se razlog tog svečanog okupljanja i sve počinje da liči na scenu iz filma „Od sumraka do svitanja“.
Zato, moj dragi domaćine, pre nego izabereš kafanu kako bi uzdigao svoju krsnu slavu na pijedestal gluposti, seti se da je ona sama po sebi, u malo drugačijem obliku, postojala hiljadama godina unazad i kao takva bila jedan od najvažnijih stubova društva. Dok se lupaš u grudi naručujući nacionalne pesme o Draži,  posle Sinana, kako bi dokazao koliki si ti patriota, Srbin, i nažalost Sloven, shvati da brukaš ne samo sebe i svoju porodicu, već i svoje prezime, svog sveca, svoje pretke, i na kraju, samog svog Boga.
I konačno, eto, brukaš i mene. Brukaš me jer imamo zajedničko poreklo na koje sam ja veoma ponosna, a ti si sve ono što ono ne predstavlja.  Zato te se ja odričem, moj domaćine iz kafane, zato što mi kaljaš veru, bilo ovu hrišćansku, pravoslavnu, bilo onu prvu -  rodnu, slovensku.

( slika preuzeta sa www.vukajlija.com)

„ I sve su vile, sve su kraljice i sve su nevažne naspram nje "

Nekada davno, pre plastike, pre Seksa i grada, pre veštačkog tena i pućenja u ogledalu, živele su žene prirodnog izgleda i što je još važnije, „prirodnog“ razuma. Bile su lepe, svaka na svoj način, sa jedinstvenim odlikama po kojima su se razlikovale jedna od druge. Svakako, podneblje na kom su živele, davalo im je  određen  zajednički pečat, nešto što bi na prvi pogled otkrilo njihovo poreklo. Dok biste, recimo, ženu sa područja Latinske Amerike prepoznali po raskošnim oblinama,  Slovenku biste prepoznali po jednostavnoj i čistoj lepoti. Upravo takva, prelepa  i senzualna je Lada, staroslovenska boginja leta, ljubavi i lepote.

Lada, ili Lado, kako je još zovu, nežna je gracija, duge zlatne kose, čistog belog tena, ljubičastih očiju  i usana boje maline. S vencem ispletenim od svežeg cveća i listova breze u kosi, odevena u  jednostavnu, belu, poluprozirnu haljinu, ona donosi ljudima sreću i radost. Njeni simboli su klasje žita i Sunce, a ako ćemo po astrologiji, njena planeta je Venera. 

Iako je ljubav njen lajt-motiv, i iako je njena misija da nahrani gladne i utiče na mir u svetu, ona svakako nije samo predstavnica Java na izboru za Mis sveta.  Jer, i pored izgleda koji bi zasenio sve Viktorijine anđele, ona je prvenstveno žena oštrog i bistrog uma, pravedna, strpljiva i dostojanstvena.  Svesna sebe i svojih kvaliteta, Lada nije ohola, niti umišljena. Ne treba joj lift u kući da se ne umori u štiklama, jer hoda bosa. Ne treba joj  privatni video sa jahte; njena erotičnost se nazire u njenom kretanju. Ne treba joj šminka čim se probudi, jer ima zdravu ružičastu boju obraza. Na sebe ne skreće pažnju mrštenjem, već  iskrenim osmehom. Nije odbojna, iako drži do sebe. Kada voli, voli svim bićem i to ne krije. Zato nije ni čudo što je upravo ona osvojila srce Jarila, boga rata.  

Rame uz rame, vlada sa njim sedam meseci godišnje. I dok se njen muškarac bori da održi Svarogove zakone i zaštiti Slovene, Lada hita da probudi prirodu i očuva njenu plodnost dajući joj dovoljno sunca, letnjih kiša i toplih noći. Kao zaštitnicu mladih, ljubavi i veza, prizivana je tokom raznih obreda zbog sklapanja braka, ali i zarad rešavanja ljubavnih jada. Njene životinje su jelen, orao, petao i mrav, a biljke trešnja, maslačak, božur i breza.  Njene pesme su Ladarice, a jedan od hrišćanskih praznika vezanih za Ladu su Svete Trojice.

Na kraju jeseni, kad hladnoća i zima zagospodare vremenom, Jarilo i Lada povlače se u svoje odaje i uživaju jedno u drugom. Kako to uživaju i šta konkretno tamo rade, eee, pa to možemo samo da nagađamo. Ipak, Lada kao dama, nikad ne iznosi svoju intimu pred svet, pa čak ni onda kad se okupi sa svojim drugaricama na kafi.

U svakom slučaju, dešava se ponekad da se Jarilo na proleće pojavi sa pokojim kilogramom viška. Ne znam šta nam to govori o njemu, ali svakako ukazuje na to da Lada, pored svih drugih veština, poseduje i onu, po današnjim statistikama, najvažniju za muškarca - veštinu kuvanja.

(  slike preuzete sa www.pinterest.com )

Znaš da si Sloven ako:

1. Koristiš bez problema i latinicu i ćirilicu.
2. Ako si on, najlepši si među muškarcima.
3. Ako si ona, najlepša si među ženama.
4. Hrabar si level:  uđeš goloruk u medveđu pećinu da spaseš „zarobljenu devicu’’.
5. Lud si level: uđeš goloruk u medveđu pećinu, samo da dokažeš koliko si hrabar.
6. Mamurluk ne lečiš, mamurluk održavaš.
7. U holivudskim filmovima možeš da glumiš i dobrog momka i lošeg momka, osim ako si Rus. Onda si svakako „bed gaj’’.
8. Kad psuješ, ceo svet te razume.
9. Kad se buniš, ceo svet te ne razume.
10. Ne plašiš se bolesti, jer neće to na tebe.
11. Nema sporta u kom nisi najbolji.
12. Možeš svoju državu da podeliš na dve, a onda te nove dve na još po dve, i tako unedogle.
13. Voliš muziku više nego 'leba da jedeš, a 'leb jedeš uz sve.
14. Uvek nasedneš na fore šibicara.
15. Kapiraš dosta reči iz 13 jezika, a pri tome ih nisi učio u školi.
16. Iako se raduješ što je komšiji crkla krava, pomoći ćeš mu da prebrodi gubitak.
17. Nema te teorije zavere koja ne uključuje tvoj narod.
18. Rakijom/vodkom lečiš sve bolesti i životne probleme.
19. Ne slažeš se sa stavkom 12.
20. Ponosan si na svoje slovensko poreklo iako bolje poznaješ tuđu istoriju nego svoju.

Kad kažem muškarac, mislim Jarilo

S obzirom na to da smo pre nekoliko dana slavili Međunarodni dan muškaraca, rešila sam da današnji post posvetim svom omiljenom staroslovenskom bogu: Jarilu.

Jarilo ili Jerovit iliti Gerovit, a može i Ruđevit,  slovenski je bog rata i proleća. Među hrišćanima je prvenstveno poznat kao sveti Đorđe (da, da, upravo onaj Đorđe koji ,,ubija aždahu’’ i upravo onaj zbog kog nesvesno svakog 6. maja, na Đurđevdan, obavite makar jedan paganski običaj -  poput pravljenja venčića od svežeg cveća).

Elem, Jarilo je sin božanskog para, Peruna i Žive. Još kao bebu, od roditelja ga krade bog Veles i odvodi kod sebe u podzemni svet, Nav. Zato je Jarilo odrastao verujući u dve za njega veoma bolne laži. Prva laž je svakako ta da Veles nije njegov otac, već stric, koji ga je oteo iz čiste ljubomore i pakosti. Druga laž, ona koja ga je možda i najviše pogodila, odnosila se na njegovu veliku i jedinu ljubav, boginju zime, Moranu. Otkrio je da mu je obožavana Morana zapravo rođena sestra, koja je u tipičnom stilu razmažene naslednice, pobegla od kuće i sama došla kod Velesa. Njegovo napuštanje Nava i odlazak kod pravih roditelja u Jav, stvorilo mu je od Morane doživotnog neprijatelja, jer mu ona nikad nije oprostila to što je otišao. Zapravo, mislim da bi mu retko koja žena to oprostila. A evo i zašto:

Osim što je  bog rata: hrabar, odlučan i vešt vitez u sjajnom oklopu, na belom konju (i pri tome mislim bukvalno na belom konju), Jarilo je u isto vreme i bog  proleća, te samim tim toliko dobr izgleda da je grčki Apolon za njega Soraja.

Jarilo nosi 8 mačeva i veliki štit popločan zlatom. Dok 7 mačeva predstavlja sedam meseci u godini kojima on vlada, osmi mač je njegov lični. Jarilov najveći hram nalazio se na ostrvu Rujan (Rügen) u Nemačkoj i imao je pokrove purpurne boje. U korenu njegovog imena krije se reč „jar“ koja označava vatru, žestinu, bes i samim tim otkriva njegov vatreni temperament. Medjutim, on nikako nije neki krvožedni bog rata, kao onaj rimski Mars. Aa, neee, Jarilo je izuzetno častan i pravedan. Poštujući Svarogove zakone, prvenstveno je zaštitnik celog slovenskog naroda, ali i svih drugih koji su slabi i ugroženi. Svakako, oni koji mu se zamere, najblaže rečeno, prolazili su loše.

Jarilo je zapravo spoj nespojivog. Savršen balans između dva potpuno različita sveta. S jedne stane, tu su žestina, snaga, hrabrost i veština kao odlike rata, a s druge, tu je pak toplina, lepota, plodnost i nežnost kao odlike proleća. Ako  svemu tome dodamo određenu dozu ljudskosti koja je tipična za sve slovenske bogove, dobićemo  onog muškarca zbog kog bi Anđelina Breda ostavila. Na njenu žalost, on je zauzet, a kad je zauzet, onda je i veran.

I posle se Tor pita što su sve žene u Jarilovom redu?!

Yarilo

In holy time, in Lelya's week
Girls go mad with a dance of spirits.
In Rusalkas' days, in forests
We glorify young Yarilo
Oh, yeah, Yarilo! Yarilo, Yarilo!
Cloudy heaven shows you to us again
Hoy, you, young god!
Hoy, we call you!
We sing the song
With our April hearts

It will roll, it will roll
in the sky, in the bright sky
Turn gloomy clouds out
Hey, to Seven Hills!
To Mighty Seven Hills
That have stood in the darkness for centuries
Kolovrat, turn time back
Make people go on your road*

Oh, yeah, Yarilo! Yarilo, Yarilo!
Cloudy heaven shows you to us again
Hoy, you, young god!
Hoy, we call you!
We sing the song
With our April hearts

Hoy, you, hoy esi! Hoy esi, Yarilo!
Kolovrat turned time back
We wish you roll, roll till dawn
But do not forget to came back in the morning

Taken from http://lyricstranslate.com/en/yarilo-yarilo-yarilo.html#ixzz3JvU8oiE2