Mali palac

Koleginica sa fakulteta zamolila me da joj pošaljem knjige po rođaku Goranu, koji je u prolazu kroz Loznicu. Dogovaramo se da se nađemo na kafi. Nije ga bilo teško primetiti: ima preko 30 godina, frizuru kao da je izašao iz Zabele, nosi majicu sa ogromnim printom i drečave patike. Stvarno ne razumem zašto bi neko stariji od 15 godina nosio drečave patike van treninga. Naručujemo kafu, ja vadim knjige na sto. Gleda ih oprezno...

(Nastavak je zapravo dijalog koji sam vodila sa njim. Malo skraćen, jer nisam baš zapamtila ceo tok razgovora.)

                        -       A, ti pišeš?

-       Pa da.

-       O čemu?

-       O Slovenima.

-       Aa, o Srbima? Dobra ti je tema.

-       Ne o Srbima, o Slovenima.

-       Kapiram, kapiram, o nama.

-       Da, o svima nama.

-       Znači o Jugoslovenima.

-     Ne samo o Jugoslovenima, o svim Slovenima… zapravo, ja pišem o slovenskim bogovima i mitologiji.

                 (smeje se i uzima knjige, razgleda ih i namršteno gleda stilizovan kolovrat)

                  -     Je l' ti ovo onaj Hitlerov znak?

-       Ne.

-       Kako nije? Meni ovo liči na kukasti krst.

-       To je kolovrat.

-       Kakav vrat?

-       Kolovrat, Svarogov simbol.

-       Ko je taj?

-       Vrhovni bog starih Slovena.

-       Je l' ti to hoćeš da kažeš da su Sloveni fašisti?

-       (fašisti???) Svakako da ne. Nacisti su samo iskoristili simbol

svastike. Jak je to simbol. Predstavlja… (otvara Miris nasleđa i baca pogled na prolog)

-       A, šta ti je ovo Rigen, Savezna Republika Nemačka? Je l' se tu dešava radnja?

-       Uglavnom.

-       Znači pišeš o nama, kako smo hitlerovci?

-       Molim?

-       Prvo ovaj znak fašista (fašista??) pa onda Nemačka.

-   Radnja je na Arkoni, zapravo. I to nije nacistički znak, kolovrat je zastupljen u mnogim starim religijama…

-       A, je l' ti se zato zove trilogija Arkona?

-       Pa da…

-       E, što baš Arkona? Što nisi smislila neko lepše ime?

-    Zato što se tako zove rt. Tu je bilo poslednje uporište starih Slovena… Tvrđava, hramovi…

-       Nikad ja nisam čuo za to, a idem stalno u Minhen.

-       Pa malo je ljudi čulo, nisam ni ja bila upoznata sa Rujancima i celom pričom u vezi sa Arkonom.

-       Ko su ti sad Rujanci?

-       Tako su zvali Slovene koji su živeli na Arkoni.

-       U Nemačkoj?

-       Da, u Nemačkoj.

-       Ahahaha, pa jeste, čitao sam negde da su Nemci poreklom Srbi.

-       To stvarno nije tačno.

-       Ako nije tačno, što pišeš o Srbima i tim Slovenima da su živeli u Nemačkoj?

-       Zato što su Sloveni zaista živeli tu. Baltički Sloveni.

-       Nikad čuo.

-       Tako su zvali one koji su živeli pored Baltičkog mora.

-       Šta te briga za njih! Što pišeš o njima? Trebala si samo da pišeš o nama.

-       Zato što sam Slovenka, volim svoje poreklo i poštujem sve slovenske narode.

-       Pa jest, nas i Rusa 300 miliona.

-       Haha, ima nas mnogo više, nisu samo Rusi Sloveni.

-       Jaa, bivša Juga osim Hrvata i Belorusija i onda Rusija, baš nas ima puno.

-     I Ukrajinci i Poljaci i Česi i Slovaci i Bugari i Rusini i Hrvati i svakako Lužički Srbi...

-       Hahahaha, kakve veze Česi i Poljaci imaju sa nama?

-       Je l' ti to mene zajebavaš?

-       Jok, što?

-       Kako pitaš tako nešto? Pa šta su oni?

-       Pa pre će biti da su Nemci?!

-       Nemci? Kao Germani?

-       Ženo, ne znam da l' su Germani, ali oni su katolici, ne mogu biti Sloveni!

-     Veroispovest nema veze sa poreklom. Sloveni su i pravoslavci i katolici i protestanti i muslimani.

-       Muslimani? 'Oćeš ti meni da kažeš da neko ko se klanja a ne krsti ima isto poreklo kao ja i ti?

-       Pa da, čoveče, nove religije su nastale mnogo kasnije. 

-       Kakvi su to Sloveni poturice i katolici? Bio sam ja više puta u Pragu i u Poljskoj i kažem ti, nisu oni naši, više su oni Nemci. Pa koriste latinicu! Nisu kô braća pravoslavci.

-       Jesi išao u Grčku na more?

-       Samo tamo idem. Tamo mi je kô kod kuće.

-       Je l' razumeš Grke kad pričaju?

-       Jok, naučio sam ela i elo, a ionako svi pričaju srp...

-       A, kad si bio u Pragu il' Varšavi, jesi uspevao da razumeš neke reči?

-       Ono jesam… kô da pričaju neki čudan srpski, kô Slovenci.

-       I ruski uglavnom razumeš?

-       Pa kad pišu ćirilicom kô mi.

-       A, Hrvati, oni ne pišu ćirilicom, a razumeš ih sve?

-       Normalno da razumem, sem one njihove nove reči što izmišljaju.

-       Znači kad odeš u pravoslavnu Grčku ti ne razumeš ni reč?

                        (zamišljeno čkilji)

-       A kad odeš u katoličku Poljsku, razumeš neke reči.

-     I sad ti meni hoćeš da kažeš da ja treba više da volim jednog Čeha, nego brata Grka?

-       Ne, hoću da ti kažem da vodiš isto poreklo kao jedan Zapadni Sloven, svi smo mi potekli od Praslovena. Tako da treba da poštuješ sve Slovene bez obzira na veru.

-    Sestro, da ja tebi kažem nešto, batali ti to tvoje pisanje. Koga još interesuju ti Prasloveni i poreklo...

-     Zar nije lepo da znaš poreklo svoje krvi? Da znaš da potičeš od jednog od najstarijih naroda? Kako da te poštuju drugi, ako se odričeš svojih korena i tradicije?

                        (ćuti, uzima opet knjige i lista ih)

-       I ti sad nama ovde pišeš o tome kako smo svi mi jedno.

-      Pa, provlačim tu priču. Purpur, glavni lik, u sebi ima krv svih grupa Slovena. Mada, ja pišem o slovenskoj mitologiji, o našim bogovima, mitovima, običajima, samo na jedan drugačiji način.

-       Ti pišeš o tome da smo mi pagani.

-       Pa bili smo. Iako ne volim tu reč.

-       Znači divljaci.

-       Nismo bili divljaci, samo smo bili mnogobošci. Vidi, u mojim knjigama, slovenski bogovi su prisutni u realnom vremenu…

-       Jes' ti neki sektaš?

-       Svakako da nisam. Zašto to misliš?

-       Pa pišeš da su neki bogovi realni. Pišeš protiv crkve.

-       Čoveče, ja pišem fantaziju. Ne pišem protiv crkve, samo hoću da na jednostavniji način približim rodnu veru ljudima.

-       Rodnu veru? Paganizam. Šta će nam to?

-  Da znamo ko smo bili i pre 2000 godina. Zato što je naša mitologija zanimljiva... Vidi, je l' znaš ko je Zevs?

-       Normalno.

-       A ko je Perun?

-       Paganski bog.

-       A znaš li ko je Afrodita, Apolon?

-       Znam bre, grčki bogovi.

-       A  znaš li ko je Tor, Loki?

-       Ahahaha, pa gledam ja Osvetnike, kako da ne znam ko je Tor.

-       Pa je l' u Osvetnicima pričaju protiv crkve, pošto su stavili Tora u realno vreme?

-       Ne…

-       A, znaš li ko je Lada, ko je Svetovid, ko je Dajbog?

-       Neki tvoji bogovi sigurno.

-       Znači znaš grčku mitologiju i nordijsku, a ne znaš svoju?

-       Pa nema filmova o njima.

-       E, o tome ti pričam, moja knjiga nije film, ali je moderna priča.

                        ( vrti glavom)

                  -    I šta sad rade ti bogovi kod tebe? Je l' se bore?

-       Između ostalog se i  bore ...

-       Ko se bori?

-       Bogovi Java protiv bogova Nava.

-       Šta ti je to?

-       U Javu su dobri, a u Navu su loši.

-       I imaju ono kao moći, magiju, koplja?

-       Pa da…

                       ( počinje da se smeje glasno)

                  -    Znači to je nešto kao Gospodari prstenova.

-       Ne, ne pišem epsku fantastiku.

-       Pa ako se bore riteri (riteri???) i čarobnjaci.

-       Nije sve epska fantastika. Postoje razni podžanrovi.

-       Dobro je da nije kô prstenovi, to je ionako dosadno. E, sestro, šta sve čuh od tebe, dobro se ismejah. I moja Ljilja dala pare za ovo?! Blago tebi kad imaš toliko vremena da piskaraš o nečemu što nikog ne interesuje. Poslušaj ti mene i piši neku erotiku, to narod voli.

 -       O, pa ima kod mene toga.

                         (oduševljeno kolači oči i opet uzima knjige)

                   -   Imaš seks?

 -      Aha…

                       (počinje pažljivije da preleće po stranicama)

-       Pravi?

-       Pravi.

-       Kô 50 nijansi?

-       Ne baš tako, ali ga ima.

-       Ko ga ima? (kezi se)

-       Purpur i Liraj.

-       Ko je Liraj?

-       On je zapravo slovenski bog rata i proleća. Jarilo.

-       Jarilo?

-       Da.

-       Zar nisi mogla da mu smisliš neko lepše ime, a ne jarac?

-       Nisam ga ja smislila, tako su ga Sloveni zvali. Jar znači bes, srdžba, a on je ipak bog rata…

-       Svejedno je bezveze, trebala si da smisliš nešto kô Tor il' Zevs (i dalje pažljivo lista obe knjige). I ne čudi me što nikog ne interesuju Sloveni kad imaju tako glupa imena.

                  -     Znaš, zapravo, pogrešila sam…

-       Šta si pogrešila?

-       Ti ustvari nisi Sloven (ustajem od stola). Moram da idem.

-       Čekaj bre, kako sad nisam Sloven?

-       Pa Sloveni nemaju tako mali…

                        (hoću da kažem mozak, ali njegov izraz lica mi govori da očekuje opasku na

                         nešto drugo)

-       Mali šta?!

-       Palac!

(Začuđeno gleda u svoje šake)

                  -    Ozbiljno?

-       Najozbiljnije.

-       Pa šta sam onda ja?

                  (budala!!!)

-       Ne znam, nisam genetičar, ukucaj na Guglu „mali palac“.

    Ostavljam ga da iščitava rezultate na Guglu. Smejem se u sebi jer znam šta će mu izaći.
    Note to self: Ne pokušavaj više da objašnjavaš ljudima o čemu pišeš. Ko razume shvatiće.

    * slika preuzeta sa www. s-media.com

Talason - nit super, nit men

Kod Starih Slovena bogovi su podeljeni u dva tima: tim Jav (the good guys) i tim Nav (the bad guys), a za njih igraju razne vrste demona – standardne zloće – i polubožanska bića – uglavnom neke fine spodobe, više naklonjene bogovima nego ljudima, al' služe narodu. Što se kaže – ćute i trpe; ono, dokle god im bogovi daju posao, platu il' sendvič, ne bune se. Barem ne javno… revolucije lažnih profila na Tviteru se ne računaju.

I da… tu je i Talason.

Talason je inače domaći, kućni demon poreklom sa Balkana koji pati od nekog zajebanog oblika narcističkog poremećaja ličnosti. Jer iako ima svoju grupu, da ne kažem sortu kojoj pripada, gospodin kućni demončić ne želi da bude to što jeste. On bi, jelte, da bude nešto mnogo mnooogoo veće, veće i od kalifa mesto kalifa, veće i od Dara od Radojka, gospodin kućni demončić bi da bude bog.

Njemu nije bitno za koji tim će da igra, a bogme nije mu bitno ni za koji pol će da igra (ako me razumete), njemu je bitno da ima božansku člansku kartu da mu viri iz gornjeg džepa sakoa il' makar vizit kartu na kojoj će zlatnim krasnopisom biti ispisano:

mr dr inž. Talason zanimanje: BOG!

Dobro, znam, svi bi uvek da budu nešto veće no što jesu, i to je skroz kul, barem tako kažu motivacioni treneri, na kraju, ako je jedan loš glumac iz vestern filmova mogao da postane predsednik SAD-a, može i jedan Talsaon da postane baja iz Java/Nava. Pogotovo jer on svoju diplomu nije stekao preko noći, no se školovao na državnom fakultetu. Realno, i njegov CV je skroz okej:

Talason, diplomirani duh za zaštitu javnih građevina.

Opis posla: zaštita građevine i učestvovanje u izgradnji objekata.

Sad se vi pitate, fin posao, dobro plaćen, pogotovo u inostranstvu – pa koji je onda Talasonov problem?

Problem je u tome što on sebe smatra bitnijim i od arhitekte i od izvođača radova i samih zidara, ma i od klijenata.

On sebe vidi kao alfu i omegu projekta, pa mu opasno ide na nerve to što je potpuno nevidljiv ljudima, osim osobama koje su rođene u utorak, a one ga opet ne vide kao zgodnog, preplanulog macana, kako bi on voleo, nego ga vide kao tamno obličje il' senku (verovalo se da samo psi zapravo mogu da ga vide onakvim kakav jeste).

E, sad, uprkos toj njegovoj nevidljivosti, znalo se, čim se nešto zida, tu se petlja i Talason, sklon da svuda upliće svoje duge prste i šapuće kojekakve sulude ideje zidarima u uho.

,,Kada bi se nešto gradilo, zidari bi izmerili senku slučajnog prolaznika i tu meru uzidali u građevinu. Za tu priliku koristio bi se svilen konac, a osoba čija je senka bila uzidana umirala je u roku od 40 dana.“

I svakako, ko će još da gotivi tog nevidljivog demončića, kad se ne zna kome će život da upropasti? Zato su ljudi izbegavali objekte koji se zidaju, majke bi skrivale decu, starlete bi oblacile rolke, bogati klinci Instagrama vraćali bi se na planinu svojih roditelja il' bi tražili da ih pošalju u zatvor. Bolje i aps, nego da završiš kao Talasonova žrtva.

A, Talason… pa, jbg, on to ne vidi tako. On smatra da je ljudska žrtva zarad objekta sasvim okej.

Ipak, moram da priznam, dok sam listala literaturu o Talasonu, na trenutke mi ga je pomalo bilo žao. Ono, toliko učenja, toliko truda u teretani, toliko preskočenih večera zarad dobre linije, toliko para potrošenih da skupa odela, a niko živ ga ne vidi, osim onih rođenih utorkom,  što ga vide kao senku, i pasa, a on opet ljubitelj mačaka…

I na kraju, eto, tolika želja da ga svi vide i da mu se klanjaju dovela je do toga da u njegovoj demonskoj glavi nešto kvrcne, i sad pored toga što imamo domaćeg demona koji seje smrt po gradilištima imamo domaćeg demona koji seje smrt i tripuje da je bog.

Što je najluđe, taj tip spletkari level Maloprsti iz GoT-a, tako da me nimalo ne bi čudilo da ostvari svoj naum. Pogotovo sada, kada mu se posrećilo, pa ga je jedna Milosnica rođena na utorak videla kao macana, a ne kao bezličnu senku…

Rolerkoster roman - ljubav, magija, drevni bogovi i jos mnogo toga!

,,Zemlja mraza" ( recenzija)

Milica Kostić, dramaturg

Kada sam se prvi put susrela sa romanom Miris Nasleđa, prvim delom trilogije Purpur Arkona, bila sam kao i svi čitaoci potpuno iznenađena. Roman počinje kao jedna ljubavna priča a zatim negde od sredine  menja svoj tok  u potpuno drugačijem smeru uvodeći nas u svet slovenske mitologije na jedan krajnje prirodan i živopisan način. Smatram da je ovaj postupak jedinstven u našoj savremenoj književnosti. Svakako je Drina Steinberg autor epske fantastike, ali ona u taj žanr unosi svoj lični pečat. Slovenska mitologija koja je jako važna za našu današnju kulturu i identitet našeg naroda, na žalost, nije dovoljno prisutna u našoj književnosti. Drina nam je na nenametljiv i krajnje suptilan način približava i tera nas da je zavolimo. Koristeći slovensku mitologiju kao izvestan okvir Drina se bavi ličnim sudbinama pojedinaca,  njihovim emotivnim  odnosima, ali ona govori i o položaju žene u savremenom društvu.

Takođe, istakla bih i izuzetnu pitkost ovih romana. U svakom momentu pažnja čitalaca je u potpunosti zaokupljena. Ovo su romani koji se, jednostavno rečeno, čitaju u jednom dahu. Sve vreme nas kao čitaoca zanima na koji način će se odvijati radnja.

Bio je veliki izazov opravdati visoka očekivanja publike koja je pročitala i zavolela prvi roman Miris nasleđa. Međutim, Drina je u tome uspela.

Drugi deo trilogije Zemlja mraza odmah nas uvodi u svet mitologije što je i jasno jer su u prvom delu temelji već postavljeni. U drugom delu Drina je napravila još jedan korak i još više izašla iz okvira klasičnog “ženskog rukopisa”. Na primer, opisi borbi toliko su živopisno dočarani, što je krajnje nespecifično za ženske autore. Sa druge strane, Drina ostaje i u sebi svojstvenom tonu što je još jedan kvalitet ovog romana. Zanimljiv je motiv roditeljstva koji je prisutan i najviše se ogleda u odnosu glavne junakinje Purpur i njene ćerke Bejle. Purpur, iako je svesna da ima viši zadatak i da je njena ćerka zapravo božanske krvi, ipak ostaje majka i žena koja ni zbog čega ne želi da se odvoji od svog deteta i kojoj su ljubav i briga za Bejlu na prvom mestu. Međutim, jako je interesantan i odnos slovenskih bogova prema svojoj deci. On je prikazan sa jednom jakom emotivnom crtom, tako da delom podseća na odnos roditelja i dece smrtnika. I uopšte, Drina je slovenske bogove, njihove osobine i emocije posmatrala tako da liče na ljudske što je jako dobro, jer ih time približava nama pa nam njihova sreća, ljubav ili patnja deluju stvarno i izazivaju jaka osećanja. U tom trenutku mi se identifikujemo i sa junacima koji nisu ljudi poput nas već slovenski bogovi.

Zemlja mraza je roman koji obiluje jakim emocijama što dovodi i do veoma intenzivnog i emotivnog završetka koji osim što kod nas izaziva jaka osećanja ostavlja i prostor za dobar nastavak ove trilogije.

                                     

,,Zemlja mraza" drugi deo trilogije ,,Purpur Arkone"

Knjige se mogu poruciti preko
drinasteinberg.com
facebook
amazon.com

REŠITE OVAJ TEST O SLOVENIMA I SAZNAJTE DA LI STE BUDALA

1.       Stari Sloveni su :

a)      Državljani Slovenije koji primaju penzije

b)      Pagani koji orgijaju po pećinama i prinose žrtve kad se smore

c)       Prvi ljudi koji su hodali Zemljom

d)      Preci svih slovenskih naroda

e)      Metalike i drogoši sa masnim kosama

            f)    Ne odgovaram na pitanje dok ne dobijem sendvič

2.       Vrhovni bog Starih Slovena zove se:

a)      Putin

b)      Zevs

c)       Tito

d)      Vučić

e)      Svarog

f)       Ne odgovaram na pitanje dok ne dobijem sendvič

3.       Arkona je:

a)      Grupa drogoša i metalika sa masnim kosama

b)      Rt u Nemačkoj na kom je bilo poslednje uporište Starih Slovena

c)       Sveta zemlja u Nemačkoj koja jasno govori da su Nemci postali od Srba

d)      Vrh najviše zgrade Beograda na vodi

e)      Sorajina drugarica (za njene skandalozne fotografje kliknite OVDE )

f)       Ne odgovaram na pitanje dok ne dobijem sendvič

4.       Za Slovene hrast je:

a)      Korov koja bezveze raste 600 godina  i pritom ometa izgradnju trase lebdećeg  auto-puta Beograd na vodi – Diznilend Kragujevac

b)      Odličan motiv za tetovažu na bicepsu

c)       Ne znam. JeR to ono drvo o kojem su kazivali Tarabići?

d)      Sveto drvo (njegova uloga zadržana je i dan-danas u obliku badnjaka)

e)      Parket u delux apartmanima Slovenske plaže u Budvi (skandalozne slike klaberki kako igraju po njemu mozete videti OVDE )

f)       Složio bih se sa odgovorom pod rednim brojem A ( slovima A). Hoću li sad dobiti sendvič?

5.       Jav, Nav i Prav su:

a)      Najnoviji učesnici Farme i Parova

b)      Aleje Beograda na vodi

c)       Predstavljaju svetove  kod Starih Slovena od kojih je sastavljen Univerzum.   Jav - pojavni svet,  Nav -duhovni svet i  Prav kosmički zakon. Pandan zemlje, pakla i raja u hrišćanstvu.

d)      Knjige trilogije Marijane Mateus

e)      Visoke lože Iluminata i Slobodnih zidara

f)       Meni su rekli da se sendvič dobija za svaki odgovor.

6.       Jarilo je:

a)      Najnoviji duet  Severine i  Amadeus benda (pogledajte kako se Seve namunjila za novi spot sa odlikovanim srbskim bendom, FOTO i VIDEO)

b)      Crnogorski biznismen na čijoj jahti je uslikana drugarica ćerke Svetlane Ražnatović (šta o skandaloznim fotografijama misli Ceca možete pročitati OVDE)

c)       Čim je napisano latinicom, jasno je da se radi o stranom plaćeniku i domaćem izdajniku.

d)      Staroslovenski bog rata i proleća

e)      Domaći naziv za hipstera

f)       Ne mogu sad da odgovorim, pišem komentare u Informeru ( i odmah sam dobio sendvič)

7.       Sloveni se dele na:

a)      One koji su rođeni u Sloveniji i one koji su se doselili u nju kad je ušla u EU

b)      Dobre, loše i zle.

c)       Istočne, Zapadne i Južne Slovene

d)      Sloveni se ne dele, svi Sloveni su Rusi

e)      Na Zvezde Granda i Pinkove zvezde

f)       Mene je sramota što su se podelili pa sad ne mogu da vide kako nam dobro ide.

8.         Kolovrat je: 

a)      Simbol nacista i Hitlera! Sram Vas bilo! Prijaviću ovaj kviz i autora policiji! Eeee, Srbijo šta si dočekala!

b)      Strašno šta pišete po internetu! Pa ovo deca čitaju!

c)       CIA, brate, CIA!

d)      Sektaški znak od onih što orgijaju po pećinama, slušaju metalike i piju kozama krv!

e)      Simbol vrhovnog slovenskog boga Svaroga.  Naziva se još i Sunčev točak.  Predstavlja neprekidan tok rađanja i smrti. To je simbol snage, dostojanstva, sunca i vatre, života, smrti i ponovnog rođenja, kretanja Sunca i smene godišnjih doba.

f)       Stig’o sendvič, živela vlada!!

Ukoliko niste tačno odvorili na sva pitanja ovog testa o Slovenima, vi ste budala.

Bravo!

(slika preuzeta sa http://kriegerman.deviantart.com/art/Kolovrat-New-Work-422672462)

    

Gospodin dobrica

Jednog lepog subotnjeg jutra, Kreten je ustao i započeo svoj dan, standardno, poštujući sve zakone i propise. Prvo se umio i oprao zube, malo se plahuo i naprskao muški Fa, jer zna se red, ne može se napolje, međ ljude, prljav. Kad je izašao, poneo je smeće iz stana i pažljivo ga razvrstao, plastiku u jedan kontejner, staklo u drugi, ostalo u treći, mora se čuvati životna sredina. Kod zgrade mu je uvek gužva na parkingu, pa je automobil ostavio dole niz ulicu. Kreten nikad ne parkira na zelenu površinu; zna on dobro da je to zabranjeno. Strpljivo je sačekao zeleno na semaforu da pređe na drugu stranu ulice.  Hodao je malo brže, izbegavajući biciklističku stazu, jer nije lepo smetati biciklistima. Čim je seo u automobil, vezao je pojas i dao migavac kad je hteo da se isparkira. Kreten poštuje sve saobraćajne propise. Nikad nije dobio nijednu kaznu, čak ni za pogrešno parkiranje. Otišao je do svoje omiljene kladionice da odigra koji tiket. Nažalost, juče je pao za jednu utakmicu, pa se malo iznervirao, pocepao i bacio tiket, svakako, u kantu za smeće. Kreten je pušač, ali nikad ne puši u automobilu. Čak ni u svom stanu ne puši. Izađe na terasu kad mu je frka; poštuje ukućane i druge koji su nepušači. U kladionici se zadržao malo duže jer se skoro posvađao sa Boškom i Stankom. Oni su nešto pljuvali po LGBT populaciji. Kreten se iznervirao, zdušno braneći istopolne veze i brakove. Nikako nije mogao da shvati da su ova dvojica tako zatucani, i na kraju, ako zakon nema ništa protiv njih, nema ni on. Da to ne valja, onda bi postojao neki zakon protiv gejeva, kao recimo u Rusiji.

Kreten subotom vodi svoju decu u zoološki vrt. On inače mnogo voli životinje. Nema te peticije o zaštiti životinjskih vrsta koju nije podržao i potpisao. Ove subote vodi decu da pažljivo gledaju foke. Kreten ih obožava, tako su smešne. Dok obilaze zoo vrt, vodi računa da ne hrane životinje niti da se približavaju ogradi. Kreten ima sina i ćerku. Voli ih kô oba oka svoja. Nikad ih nije tukao; dobro, jeste ponekad, kad su bili mali, ali sada kad je donet taj zakon, ne bi im ni čvrgu udario, pa makar zapalili celu zgradu.

Posle zoološkog, krenuli su kući na ručak. Kretenova deca uvek sede pozadi, iako sin ima 14 godina, i uvek su vezana sigurnosnim pojasevima. Pre nego što su otišli u stan, svratili su do supermarketa. Sve što su kupili stavili su u platnene torbe. Kreten ne koristi plastične kese. Na ulazu u zgradu sreli su komšinicu Žanku. Kreten ne može očima da je vidi, ali kulturno joj se javlja, a sad joj je i pomogao da iznese torbe. Ipak je ona starica. Zna Kreten kako se treba ophoditi prema starim ljudima.

Za ručak, Kretenova Žena spremila je mlade krompiriće i piletinu. Kretenova Žena je diplomirani ekonomista i radila je u banci kad su se upoznali. Kreten je isto ekonomista; dobro, nije diplomirani, pošto mu učenje nije nešto išlo, a on nikad u životu ne bi prepisivao ili varao na ispitima. Pa on to ni u srednjoj kao klinac nije radio, a kamoli kao student, akademski građanin. A, da, kreten inače radi kao član obezbeđenja u banci u kojoj je njegova Žena radila. Zapravo, on je uvek hteo da bude policajac, ali nije prošao na testu fizičke spremnosti; rekli su da je suviše mlitav.

 Kreten voli svoj posao; nosi uniformu, i na kraju, to je skoro kô da je pravi policajac.

Posle ručka, Kreten voli da popije pivo il’ dva. Danas je baš bio žedan. Subota je za njega naporan dan. Poslao je Ženu po još koje; decu nikad ne šalje jer je maloletnicima zabranjeno da kupuju alkohol. Popio je tri piva. Deca su vrištala i svađala se. Rekao je Ženi da ih stiša. On ne može, on je pripit, a i inače, on nikad ne tuče decu. To je Ženin posao.

Baš je legao da malo dremne, kad komšinica Jela dođe na kafu. On ne voli Jelu. Jela puni glavu njegovoj Ženi kojekakvim glupostima; zato joj je rekao da je se otarasi. Žena je rekla Jeli da su zauzeti. Kreten je primetio da Ženina šminka nije kako treba i da nije sve lepo prekrila. Kreten mrzi što je ona toliko nesposobna. Deca su opet počela da se svađaju.

Kreten je prišao Ženi i nalupao joj par šamara. Zatim je izvukao svoj službeni kaiš i pred decom je standardno, kao i svake subote popodne, do krvi prebio. Zatim je otišao u kupatilo, sredio se i izašao sa društvom na piće. Taksijem. Kreten nikad ne vozi pijan.

Nekada davno...

Nekada davno, daleko, daleko, iza sedam mora, iza sedam gora, negde na kraju sveta, samo na pogled od neba i samo na korak od majke zemlje, živeo je jedan narod.

Taj narod je bio poseban. Složan i miran. Živeo je u skladu sa prirodom, svojim bogovima i svojim verovanjima. Čuvao je sebe od drugih, mudrom glavom i hrabrim srcem. Bio je to jednostavan narod, čiste duše, jasnih želja, okrenut porodici i svojim korenima. I na kraju, bio je to magičan narod, jake vere, koju je crpeo iz energije prirode. Zato je to bio narod za koji se smatralo da je drugačiji i da je nepobediv.

Nažalost, život nam dokazuje da  nepobedivi ne postoje. Tako se i taj narod, raspršio, razbio i otuđio. Od svojih korena, od svojih verovanja, od svojih bogova. Dopuštajući da vreme pospe zaborav po svemu što ih je vezivalo za mesto sa kog su potekli, udaljavajući se od svoje prave krvi, novom verom, novim pismom, novom istorijom, taj narod utopio se u neke nove okvire. Okrećući leđa svemu iskonskom, stvarao je svakom novom godinom  sve više bedeme prema svojim sunarodnicima.

I danas postoji taj narod. Slovenski, kako mu je zapravo ime. Podeljen na četiri strane sveta, na četiri religije. Živi utopljen u nekim novim državama, s nekim novim pričama u udžbenicima.  Prisećajući se svog porekla retko, uglavnom u raspravama, gde svaka strana koristi neke svoje okrajke prošlosti, da dokaže da su oni pravi, da su oni veći, da su oni izvorni.

Bio jednom jedan narod, slovenski, složan i skoro nepobediv. I danas postoji taj narod slovenski, razbijen i otuđen. Narod koji ne prepoznaje svog kad ga sretne, jer taj neko ima drugog Boga, druge granice, drugu valutu.

Ponekad  sve četiri grupe Slovena podsećaju na četiri prelepe devojke, koje su se nekad kao deca družile, a onda se posle dugog niza godina ponovo srele. Nasmejaće se jedna drugoj, jer to je red, ipak kao male bile su bliske. Pozdraviće se možda i  klimanjem glave, ali svakako odmeravaće jedna drugu od glave do pete, tražeći zamerke i govoriće u sebi da one nemaju ništa slično jedna sa drugom, da su bolje, uspešnije i lepše. A zapravo tako malo im je potrebno da se prepoznaju. Samo je potrebno da  odbace razilke. Prvo garderobu, koja predstavlja njihov materijalni status i politiku, onda šminku, koja je zapravo vera kojom se ulepšavaju. Na kraju treba da odbace veš i da stanu jedna pred drugu nage sa svim svojim ožiljcima, brazdama i nesavršenostima, svime što predstavlja njihov život, kroz šta su prošle, bolne ili lepe trenutke, zapravo, istoriju.

I onda, ako ni tad, kad odbace sve očigledne razlike i kad se ogole do srži ne shvate da su iste, potrebno je da urade još samo jedno – da progovore.

Dovoljna je samo jedna reč da odmah shvate, da prepoznaju. Jer možda su suprotne strane sveta, možda su druge vere, drugog materijalnog statusa, politike, možda pišu različitim pismom, ali kada govore, kad povezuju glasove u slogove, slogove u reči, one razumeju. Jer možda nema staroslovenskih zapisa, možda nema dovoljno hramova, idola, održane tradicije, možda se Stari Sloveni u nekim novim istorijskim udžbenicima skroz izgube, ali slovenski jezik je tu. Živ i prelep. Malo izmenjen, ali jasan. Jer kad oslušnete samo malo, razumećete Slovena, bilo da je sa juga ili Baltika, bilo da je protestant ili pravoslavac. Jezik će vam reći da taj neko, voleli ga vi ili ne, pripada onom posebnom narodu, koji je nekad skupa živeo, daleko, iza sedam gora, iza sedam mora, na pogled od neba, na korak od majke zemlje, od prapostojbine, one jedne jedine, prave - slovenske.

Slika preuzeta sa www.voenpro.ru