www.drinasteinberg.com

Friday, 20 November 2015

Majci Prirodi

Poražavajuća je i nadasve tužna činjenica da su tvoja deca ujedinjena samo u borbi protiv tebe. Zato, draga Majko, mislim se nešto… da li bi slučajno mogla, umesto što nam daješ nestvarne zalaske sunca, pejzaže od kojih zastaje dah, vazduh koji dišemo i sami život, da nam svima, onako kolektivno, lupiš jednu doobru vaspitnu ćušku? Onako iznenada, po temenu? Kao da se igraš zuce. Čisto da se podsetimo da smo pred tobom svi mali i isti. I bogati i siromašni, i hrišćani i muslimani, i zdravi i bolesni, i lepi i ruzni, i pušači i nepušači, i fejsbukaši i tviteraši, i pismeni i nepismeni, i crni i beli, i hipsteri i normalni…
E, sad, ukoliko ta vaspitna ćuška ne pomogne da se osvestimo i vidimo šta radimo jedni drugima i tebi, možda bi onda mogla da nas cimneš za uho, onako kratko i bolno kao što je to radila moja nastavnica ruskog kad bi naišla na đaka koji nije uradio domaći. Jer mi smo na svoj domaći zaboravili. Zaboravili smo da tebe ne može zaustaviti ni oružje, ni nafta, ni biološki virusi, ni softveri, ni novac, ni lajkovi, ni Brus Vilis. Nema tog bunkera, atomskog skloništa, gigantske jahte, Marsa ili fantomskog računa u švajcarskoj banci koji bi nas zaštitio od tebe kada nam pošalješ novi zasluženi potop.
Ako ni posle ćuške i cimanja za uho ne shvatimo koliko smo svi mali i beznačajni u odnosu na tebe, ti nas onda nateraj da malo klečimo na golim kolenima pred tobom, na ljuskama oraha. Znaš, onako kako su stari učitelji kažnjavali lošu decu. Jer, nevapitani jesmo. I nekulturni. Beskrajno bezobrazni. Puni mržnje, i te kako. Sebično živimo samo za sebe i za svoje dupe. Opsednuti smo čuvanjem svog produžetka leđa i ne prezamo ni od čega da bi ga spasli. Živimo za trenutak, za sadašnji momenat u kom se sve vrti oko nas, ne razmišljajući šta ćemo ostaviti, šta će za nama ostati i da li će uopšte nešto ostati. Za našu decu, za njihovu decu, za neke nove generacije, za budućnost, ako je uopšte bude.
Ako ni posle svih tih kazni i opomena ne naučimo da volimo jedni druge i tebe i ne shvatimo koliko smo srećni što te imamo, a ti nas onda lepo nalupaj sa svih strana. Onako domaćinski, kô vola u kupusu, da lagano možemo da vidimo sve te naše bogove zbog kojih pravimo sranja. Poštujući oznaku 18+, ti lepo udri po nama iz sve snage, al' ne tobož' romantično kao Kristijan Grej onu svoju curu. No ljudski, kako treba. Kô Brus Li.

S ljubavlju,
Drina


slika preuzeta sa http://www.shiftfrequency.com/